Najnovije odluke o podizanju obavezne rezerve za banke, ali i podizanje refernetne kamatne stope na 12 odsto, neće imati veći efekat u suzbijanju inflacije ili stabilizaciji dinara, što je bio primarni cilj ovih mera, ali će dovesti do poskupljenja kredita i za privredu i građane, složni su domaći bankari.
Bankari su složni da će na duži rok mere NBS poskupeti kredite: Ilustracija
Oni smatraju da Narodna banka Srbije ovim merama pokušava da reši probleme koji nisu primarni uzrok inflacije, jer monetarna politika ne može da utiče na monoplole, cenu nafte ili hrane. Svi se ipak nadaju da su ove mere kratkotrajne, kako se ne bi potpuno smanjili izvori kreditiranja.
Veroljub Dugalić, generalni sekratar Udruženja banaka Srbije, kaže da NBS ne može da suzbije istinske faktore inflacije, ali mora da koristi sve istrumenete monetarne politike.
- Na ovaj način NBS pokušava da spreči veliku količinu dinara na tržištu. Kada je reč o kreditiranju privrede i građana, mislim da na kraće staze neće doći do manjih sredstava za kreditiranje, odnosno pomeranja kamatnih stopa naviše. Međutim, ako se ovaj trend nastavi, može doći do značajnih korekcija - kaže za „Blic” Dugalić.
U Banci Inteza ne očekuju dodatne restriktivne mere u pogledu obavezne rezerve.
- Očekujemo da je ova mera privremenog karaktera i da će se sa smanjenjem obavezne rezerve nastaviti čim se inflacija dovede u granice ciljane inflacije. Ipak, menja se struktura obavezne rezerve, tako što će od banaka biti povučena dinarska sredstva, a oslobođena devizna sredstva. Veća obavezna rezerva u dinarima, u odnosu na prethodnu odluku, usloviće manju ponudu dinarskih kredita, kao i povećanje troškova finansiranja za sve banke - kaže za „Blic” Bojan Lečić, direktor sektora trezora Banke Inteza.
Visoka inflacija u Srbiji rezultat je povećanja cena poljoprivrednih proizvoda i cene energenata, a ne prekomerne tražnje, pa smatramo da povećanje obavezne rezerve možda nije bila prava mera za obuzdavanje inflacije, kažu u Eurobanci EFG.
- Međutim, ukoliko se inflacija obuzdava samo monetarnom, a ne i fiskalnom politikom, onda se kreatorima ekonomske politike u zemlji ne ostavlja dovoljno instrumenata za reagovanje. Pored toga, Vlada i NBS aktivno rade na projektu dinarizacije, a sa druge strane se uvodi mera kojom se ograničava dinarska likvidnost banaka, pa se postavlja pitanje odakle da se obezbedi likvidnost za kreditiranje u dinarima. Svako povećanje i izmena obavezne rezerve utiču na cenu izvora, pa bi logičan sled bio da se poveća cena kredita. Da li će doći do povećanja cena kredita, zavisiće, pre svega, od individualne odluke svake banke, konkurencije i od toga da li je banka u mogućnosti da podnese ovako nastali gubitak - kaže Slavica Pavlović, član Izvršnog odbora Eurobank EFG.
Ona kaže da konkretna izmena obavezne rezerve direktno utiče na cenu izvora za indeksirane i devizne kredite, jer je povećana stopa i izmenjena kompozicija izdvajanja za devizne izvore, a na indirektan način i na cenu dinarskih izvora, jer ograničava dinarsku likvidnost na koju, takođe, utiče porast referentne kamatne stope.

Ostale vestiArhiva