Pravni zastupnik Srbije pred Sudom u Strazburu Slavoljub Carić kaže da postoji takva mogućnost ako sud utvrdi da je došlo do povrede prava na slobodne izbore.
On je pojasnio da je moguć rezultat postupka koji protiv države vode nekadašnja dva poslanika G17+ Ksenija Milivojević i Goran Paunović - zahtev za promenu Ustava i zakona koji regulišu to pitanje.
Carić je, međutim, rekao da je vrlo retko taj sud od neke države tražio da menja najviši pravni akt.
"To se, recimo, desilo u slučaju Bosne i Hercegovine, u predmetu 'Sejdić i Finci', koji su kao pirpadnici drugih naroda, osim tri konstitutivna, bili lišeni mogucnosti da se kandiduju za javne funkcije, pa se od te države tražilo da promeni Ustav. Ali, to ide vrlo sporo", rekao je Carić.
On je kazao da je "uvek problem" kada se u postupku izvršavanja presude traži od države da preduzme "generalne mere".
Pravni zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava je kazao da bi uskoro mogla da bude doneta presuda u postupku koji su pokrenuli nekadašnji poslanici G17 plus Ksenija Milivojević i Goran Paunović, ali nije mogao da precizira kada bi to moglo da se dogodi.
Carić je rekao da ne može da predvidi ishod postupka koji je pokrenut 2006. godine, ali da je moguće da se ne završi samo na isplati naknade, već i zahtevom za promenom zakona i najvišeg pravnog akta države.
"Može se desiti da sud nađe da postoji povreda, ali i da ne postoji. Ako nađe da postoji povreda, može da dosudi i naknadu, a ako se ta naknada plati, to neće biti kraj čitave priče, jer bi Sud mogao da zahteva izmenu propisa u Srbiji", kazao je Carić i naveo da je onda na državi da utvrdi način na koji će to uraditi.
On je podsetio da je pitanje poslaničkih mandata regulisano članovima 102. Ustava Srbije i 92. Zakona o izboru poslanika.
Prema njegovim rečima, dosadašnje iskustvo, ne samo u takvim vrstama sporova, pokazuje da je u 95 odsto slučajeva država bila gubitnik.
"U većini slučajeva presuda je nepovoljna po državu. Veoma je mali procenat u korist države", rekao je Carić, naveodeći da su Milivojevićeva i Paunović tražili veoma visoke naknade i da je to verovatno bio limitirajući faktor za pregovore o eventualnom poravnanju.
Carić je podsetio da su bivši poslanici G17 plus tražili po 100.000 evra na ime nematerijalne štete, razliku između plate koju su primali šest meseci po prestanku mandata kao poslanici i plate koji su primali na drugom radnom mestu, isplatu poslaničkih dodataka, kao i po 6.000 evra na ime troškova za advokate.
"U Slovačkoj se država izvinila i simbolički platila jednu njenu tadašnju valutu. Iznosi koje su poslanici tražili nisu nimalo simbolični i postavlja se pitanje koji je glavni motiv - da li zadovoljenje pravde ili želja da se dođe do materijalne satisfakcije, koja nije mala", rekao je Carić.
Milivojevićeva i Paunović su 2003. godine izabrani za poslanike G17 plus, a Skupština Srbije im je prestanak mandata konstatovala 15. maja 2006. godine, posle aktiviranja njihovih blanko ostavki zbog tadašnjeg sukoba Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića.
Oni su se u tužbi protiv Srbije pozvali na povredu izbornog prava, pravičnosti postupka pred Vrhovnim i Ustavnim sudom, diskriminaciju zbog iznetog mišljenja i odsustvo delotvornog pravnog sredstva za povredu njihovog pasivnog biračkog prava.
Posle primedbi o postojanju institucije blanko ostavki koje je Evropska komisija iznela u izveštaju o napretku Srbije ka EU, u Srbiji se povela rasprava o njenom ukidanju, a, prema najavama iz vladajuće većine, već u februaru bi u skupštinskoj proceduri mogao da se nađe predlog izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika, koje će omogućiti ukidanje blanko ostavki.

Ostale vestiArhiva