Zakonom o budžetskom sistemu, članom 77. jasno je precizirano da „predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije utvrđuje Vlada“, a narednim članom je propisan obavezujući rok u kojem Vlada mora da dostavi predlog Skupštini.
- Država pokazuje da je iznad zakona i da je tačno da je neodgovorna demokratija vrlo često slična nedemokratiji. Vrlo je moguće da država nije u stanju ni da utvrdi kako su trošena sredstva, pa je onda je problem manji, jer govori o nesposobnosti, a ne o malicioznosti. U tom slučaju ima nade, potrebno je samo uložiti mnogo rada - ocenjuje Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
Na pitanje „Blica“ upućeno Vladi o tome zašto nije ispoštovana obaveza usvajanja završnog računa, odgovorila je Tamara Stojčević, generalni sekretar:
- Vlada Republike Srbije svake godine, u skladu sa zakonom, dostavlja Skupštini Srbije završni račun budžeta. O tome na koji način i na kom nivou se u Skupštini raspravlja o tom dokumentu, odlučuju nadležni u parlamentu - odgovorila je Stojčevićeva.
U Skupštini, u nadležnom Odboru za finansije, negiraju da je Vlada činila sve kako treba i na vreme. Zoran Krasić, predsednik Odbora, tvrdi:
- U skupštinskoj proceduri ne postoji predlog zakona o završnom računu za 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu. Predlog završnog računa za 2009. godinu nam je dostavljen sa gotovo šest meseci zakašnjenja, umesto 15. jula kako je precizirano Zakonom o budžetskom sistemu, tek 29. decembra prošle godine. U proceduri su predlozi završnih računa za 2007. i 2008 . godinu, ali se još nisu našli na plenarnoj sednici. Dominira interes skupštinske većine da se izveštaj ne podnese, jer je Odbor predložio razmatranje izveštaja revizora i završnog računa budžeta za 2008. godinu, ali je većinom glasova poslanika odbijeno stavljanje na dnevni red - precizira Krasić.
Aleksandra Jerkov, članica Odbora za finansije, potvrđuje da se završni računi nisu našli pred poslanicima i da je sve završavalo samo na Odboru. Isto nam je rekla i Jorgovanka Tabaković, takođe član Odbora.
- Poniženi smo nemogućnošću da kontrolišemo način na koji predstavnici države troše novac iz budžeta. Postavlja se pitanje čemu služe odredbe Ustava, zakona o DRI, skupštinskog poslovnika... ako još uvek nismo imali raspravu u Parlamentu o završnom računu za 2008. i 2009. godinu? Niko nije kažnjen za utvrđene zloupotrebe od strane DRI, čak ni knjigovođe zbog „neznanja”, nemamo još uvek nijedno novo pravilo kojim bi se izbeglo ponavljanje grešaka - kaže Tabakovićeva.
O svakom aktu, pa i predlogu završnog računa budžeta, Skupština se izjašnjava i poslanici odlučuju da li će ili neće nešto biti na dnevnom redu, objašnjava Veljko Odalović, generalni sekretar parlamenta Srbije.
- Ta je procedura i o tome ne odlučuju stručne službe, već poslanici svojim glasovima - kaže Odalović.
Ispada da je poslanička većina, a to traje već devet godina, iako je sastav parlamenta menjan, mogla ako hoće i ako joj je u interesu da odluči da dan traje 30 ili 15 sati. Prosto, može im se. Privrednici, kada se izostave neki nepristojni glagoli koje su upotrebili, pokazuju jasnu iznenađenost i ogorčenost praksom da od 2002. godine nema saznanja kako se troše pare svih nas.
- Mala i srednja preduzeća (MSP) zapošljavaju 66 odsto od ukupnog broja uposlenih radnika, a u punjenju budžeta učestvujemo sa 60 odsto. Ako se završni račun, recimo, u Engleskoj ne bi složio za tri funte sa planiranim budžetom, celokupna vlada bi pod pritiskom mogla da podnese ostavku. Kod nas sve može, pa i da država ne poštuje zakon. Mi taj budžet punimo i imamo pravo da znamo kuda su pare otišle. Ali, mi ne možemo da učinimo odgovornim one koji ne poštuju zakon - priča Milan Knežević, i u ime asocijacije MSP.
Za profesora dr Đorđa Dukića, koji ima iskustvo u radu skupštinskih odbora jer je nekad bio predsednik Odbora za kreditno-monetarni sistem, ovakva praksa je neodrživa.
- Neshvatljivo je za zemlju koja pretenduje da bude kandidat za ulazak u EU da tako drastično krši sopstvene zakonske odredbe. Svaki predsednik odbora mora, ne pitajući vladu, da zakazuje sednice i radi po zakonu. Isto bi moralo da važi i za sve ostale u proceduri usvajanja završnog računa budžeta, ali izgleda da je kod nas sve moguće - kaže Đukić.
U svakom slučaju - godinama javnosti posredstvom Skupštine nije „položen račun“ o trošenju državnih para i zbog toga niko nije odgovarao ni moralno, ni politički, ni zakonski.

Ostale vestiArhiva