Čudo u Srbiji: poreznici su rešili da provere bogatstvo političara. „U Srbiji su najbogatiji poslovni ljudi, političari, preduzetnici, sportisti, estradni umetnici i kriminalci. Oni će biti u fokusu pažnje poreskih organa.” Ovo je izjavio Vladimir Ilić, direktor Poreske uprave Srbije, protekle nedelje, najavljujući akciju poreznika od koje „očekuje dobre efekte, ali i žestoke reakcije i pritiske”.

Razloga za ovo je bilo i pre procene Svetske banke da je korupcija u Srbiji u porastu. Od 5. oktobra 2000. godine političari se prozivaju da odgovore odakle im veliki stanovi. Priči o političarima i novcu novi detalj dodao je i Obren Joksimović koji je napustio DSS i osnovao Demokratsku zajednicu Srbije. On tvrdi da je odbio da za izbornu kampanju 2003. godine prima pare bez priznanica i urednih papira od tajkuna čija imena svi znaju.

Sama akcija provere bogatstva je za pohvalu, ali treba sačekati rezultate. Ono što je sigurno to je da su građani veoma „osetljivi” na bogaćenje političara jer sami ne žive dobro, a smatraju da su oni izabrali te političare kako bi živeli bolje. Sigurno je da nema političara koji će priznati da se obogatio od politike, ali se u medijima povremeno plasiraju afere koje brzo padnu u vodu. Dakle, mediji su tu da „zatalasaju”, a institucije da obave posao.

Slična akcija priprema se u Slovačkoj, a pored bogataša pod lupom će takođe biti političari. Zna se da u razvijenim zemljama poreznici reaguju čim građanin počne da kupuje imovinu, pokretnu i nepokretnu. Tako je istraživana i imovina bivšeg američkog predsednika Klintona i sadašnjeg britanskog premijera Blera.

Branka Bošnjak iz G 17 plus kaže da nema nikakva saznanja o tome koji su i da li su neki političari bogati i dodaje da se obično obogate ljudi bliski politici. Ona objašnjava da u njenoj stranci za poslednje tri-četiri godine niko nije promenio imovinski status, niko nije kupio neka skupa kola ili stan i kaže da bi u politiku trebalo da ulaze ljudi koji su već nešto stvorili, jer će tako moći nešto da obezbede i građanima. „Političar već treba da ima identitet, a ne da ga dobije u politici. On mora da ima realizovan život. Ljudi iz prethodne i ove vlade su doneli svoje znanje, ugled i profesije, ali to ne znači da imaju prava da povećaju standard niti ja znam da su to činili.”

Branka Bošnjak potvrđuje da ljudi reaguju ako čuju da se neki političar obogatio za krako vreme. „To je za osudu. I ja imam primedbu na to. Ako se obogati sportista ili neko iz estrade nemam, jer znamo koliki su njihovi honorari”.

Danijel Cvetićanin, rektor BK Univerziteta, smatra da političari imaju veoma skromne prihode a veliku imovinu. „Neki su bili direktori velikih firmi pre nego što su postali političari, ali je najčudnije kada imovinu imaju i oni bez biografije”, kaže. „Teško je u ovakvim državama naći trag novcu. A ovakvih država kao što je naša je mnogo. Samo u nekoliko desetina zemalja u svetu se ne događaju ovakve stvari i zato one vladaju svetom.”

Cvetićanin kaže da političari ne mogu sakriti novac u investicione fondove i mala primanja, a veliku imovinu objašnjava provizijom. „Političari verovatno uzimaju proviziju od nekoga kome se to isplati i tako oštećuje i državu i građane. Prodato je mnogo toga u privatizaciji, ali se ne zna da li je neko uzeo proviziju. Afere se pojavljuju da bi se smenila neka vlada, a ne da bi se otkrili krivci i zato se većina nikada neće izvući iz bede.”

I Cvetićanin kaže da je bitna razlika između pevača i političara kada je o bogaćenju reč.

Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, tvrdi da nema institucija za kontrolu vlasti. „Veoma je važno finansiranje političkih partija. A u poslednjoj verziji Predloga zakona o novom antikorupcijskom telu, vlada je izostavila finansiranje stranaka iz njegove nadležnosti. Finansiranje stranaka kontroliše sada Odbor za finansije Narodne skupštine, što znači da stranke same kontrolišu svoje finansiranje. Niti parlament pokazuje volju da kontroliše stranke, a već tri godine nema ni završne kontrole budžeta. Stranke imaju mogućnost da dobiju veliki novac iz budžeta i zato se vlast i opozicija slažu. Političke stranke su fenomen jer ih ne finansiraju i ne kontrolišu građani. U stranke se ulazi kao u biro za zapošljavanje, da bi se rešio problem. Poslanici na početku mandata daju blanko ostavke, što znači da ne raspolažu svojom voljom. Znači da se parlament sastoji od ljudi koji su zaključali svoju volju. Ipak, afere se otvaraju ali brzo padnu u vodu.”

Verica Barać kaže da su se sve vlade do sada oslanjale na krupan kapital, na finansijske centre moći. A borba protiv korupcije podrazumeva krivično gonjenje, kažnjavanje i oduzimanje imovine. Za borbu protiv korupcije su potrebne, kako kaže, moćne, stručne i nezavisne institucije koje su jače od tajkuna.
Pitanje je, međutim, da li imamo takve. Odgovor će možda biti poznat već za nekoliko nedelja kada vidimo spisak imena ljudi koji su se našli na udaru akcije koju je najavio direktor Poreske uprave Vladimir Ilić, nekoliko dana pre nego što je sa te funkcije premešten na novu dužnost.

Ostale vestiArhiva