Dilema postoji i kod Zakona o povećanju PDV-a koji verovatno neće biti sproveden ove godine. Prvo je najavljeno, a onda se i odustalo od višeg PDV-a na računare i hotelske usluge. Ministarstvo finansija je prihvatilo predlog ministra ekonomije Mlađana Dinkića da se budžet Ministarstva ekonomije u 2011. godini smanji za oko 300 miliona dinara, koliko bi se dobilo povećanjem PDV-a za hotelijere, a najavljeno povećanje poreza sa osam na 18 odsto za južno voće, još uvek je u vazduhu.

Država je odustala i od poreza na luksuz na kombije. Ministarka finansija prvo je najavila povećanje poreza na teretna vozila, a posle protesta prevoznika, ipak, odlučila da se kombi ne oporezuje kao luksuzno vozilo. Ne zna se (u stvari čeka se odluka iz Brisela) ni kakva će biti politika akciza goriva i da li će nove cene goriva puniti ili prazniti budžet. Okleva se i sa odlukom o ceni gasa, a direktor “Srbijagasa” uporno traži poskupljenje. A sve su to pare koje su Vlada i javna preduzeća planirala u kasi, kako za njeno punjenje, tako i za vraćanje dugova.

Za ovakvo ponašanje Vlade ekonomista Miladin Kovačević nalazi dva razloga.

"U Vladi nema šireg političkog konsenzusa oko važnih reformskih pitanja. Takođe, nemamo ni strategiju celovitih reformi na mnogim poljima, od javnog sektora, preko poreske reforme, reforme socijalnih fondova, a sve je to više nego potrebno", kaže Kovačević. Praktično, nema sistemskog mislioca, odluke se donose nepromišljeno, potezi ministara su izolovani...

Ako i u ovoj, predizbornoj godini, izostanu strategija i politički dogovor oko ključnih pitanja, stručnjaci najavljuju najblaže rečeno katastrofu.

"Ocena je da ćemo narednih godina, otprilike do 2014, imati finansijski kolaps, odnosno destabilizaciju spoljnog duga", kaže jedan ekonomista.

Profesor ekonomije Ljubomir Madžar kaže da Vlada svojim “petljanjem ne uspeva da postigne ni skromne ciljeve”. To ga, međutim, i ne čudi s obzirom na to, kako tvrdi, da je Vlada široko koaliciona u kojoj većina nikako ne može da se usaglasi.

"Konstantnim menjanjem odluka država dezorijentiše privredu. Privrednici ne posluju tako što svaki dan prave strategiju, već što je planiraju unapred, i to na osnovu ponašanja države u predvidivim okvirima. Ukoliko, međutim, država preinačuje odluke, vrlo je verovatno da veliki broj privrednika zažali zbog prethodnih poteza ili da se uzdržavaju od novih odluka", kaže Madžar.

On dodaje da su hotelijeri sa najavom o povećanju poreza na hotelske usluge verovatno kalkulisali sa novim cenama i pitanjem kako će popuniti kapacitete. Neki su možda počeli da razmišljaju i o seči troškova, a onda je Vlada tek tako od izmena poreza odustala.

Radoslav Veselinović, vlasnik “Galeb grupe”, radi u biznisu duže od 40 godina, ali kaže da ne pamti veću nesigurnost u privredi. Političko-ekonomsku nestabilnost ocenjuje kao nešto što mu najmanje treba.

"Više nema odlučnosti kao ranije. Ne ide se u rizične poslove i svakom poslu pristupamo sa mnogo više opreza. Svu tu rezervisanost ugrađujemo u cene i posao lagano staje. Ništa nije lakše ni tamo gde posla ima", kaže Veselinović.

Ostale vestiArhiva