Vesti
Društvo i ekonomija
Pregledi na PET skeneru četiri puta skuplji nego što bi moralo12.02.2011. 14:00
Izvor: Blic
BEOGRAD - Nacionalni PET centar, koji je otvoren krajem 2009. godine u Kliničkom centru Srbije, više ne radi nego što je u funkciji. Problem je radiofarmaceutik, supstanca koja se ubacuje u krv pacijenta da bi se PET kamerom videli tkiva i organi.
Ona se, međutim, uvozi i avionom doprema iz Austrije i Italije umesto da se proizvodi u Srbiji, za šta postoje mogućnosti u Institutu „Vinča”. Zato ova dijagnostička procedura Srbiju košta više od 1.000 evra po pacijentu, a nadležni ne žure da odrede mesto gde bi se gradilo postrojenje za proizvodnju radiofarmaceutika.Od kada je kupljen PET skener, znalo se da će biti problema s njegovom upotrebom zbog radiofarmaceutika. Svi se slažu da postoji potreba da se izgradi postrojenje za proizvodnju, ali država još nije donela odluku gde niti kada će da gradi. U Kliničkom centru Srbije kažu da je svetska praksa da se postrojenja za proizvodnju radiofarmaka nalaze u sklopu PET centara i da već imaju prostor za tu svrhu.
S druge strane, stručnjaci iz Instituta „Vinča” nude već gotov prostor, u koji je država uložila 1,38 miliona evra. Njima je potreban samo ciklotron za proizvodnju supstance, jer imaju i obučen kadar za proizvodnju. Do tada, pacijentima je onemogućena najsavremenija dijagnostička procedura, koja je plaćena pet miliona evra, ali i država gubi zaradu od stranih pacijenata iz regiona (pregled košta oko 1.200 evra).
PET skener je medicinska dijagnostička tehnika koja daje vrlo precizne trodimenzionalne slike vitalnih procesa i funkcija tkiva i organa. Da bi se dobila ovakva slika, u organizam, obično u krvotok, unosi se radiofarmaceutik.
Nakon toga se pacijent smešta u PET kameru kojom se snima, što je osnov za postavljanje dijagnoze. PET se najviše koristi u onkologiji, jer ova tehnika omogućava precizno razlikovanje malignog od benignog tumora. Tako se štedi i vreme i novac tokom lečenja i moguće je propisivanje najadekvatnije terapije. Aparat ima primenu i u neurologiji i kod kardiovaskularnih oboljenja.
U Srbiji su do sada instalirane dve PET kamere. Jedna je u KCS, koja je plaćena 4,5 miliona evra, a druga je u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici i za nju je izdvojeno 3,2 miliona evra. Ipak, zbog problema sa nabavkom radiofarmaka, obe kamere se koriste znatno ispod mogućnosti. Zato se ovi skupi uređaji samo povremeno koriste za ono za šta su namenjeni, odnosno samo kada se radiofarmaceutik FDG obezbedi iz inostranstva.
Uvozna cena ovog radiofarmaceutika je više od 1.000 evra. Cena koju bi Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) plaćao kada bi se on proizvodio u zemlji, procenjuje se, ne bi bila viša od 250 evra po pacijentu.
Najjeftinije za državu bi bilo da proizvodnju radiofarmaka radi Institut „Vinča”. Oni već imaju podignut građevinski objekat u okviru projekta „Nikola Tesla” gde je bilo planirano da se proizvodi ova supstanca. Međutim, u novembru 2007. godine Vlada Srbije donela je odluku kojom je odustala od rutinske proizvodnje radiofarmaka na ovoj lokaciji, pa i od opremanja ovog objekta.
U Institutu „Vinča“ kažu da je važno da se radiofarmak proizvodi u Srbiji i da se dve postojeće kamere snabdevaju uredno i na najjeftiniji način iz proizvodnog pogona u Srbiji. Tako će se znatno uvećati broj građana koji mogu da koriste ovu savremenu tehniku. U suprotnom, ako se ne požuri, oprema će postati zastarela, pa i zbog toga treba ubrzati izgradnju proizvodnog pogona.
Dr Nebojša Nešković, naučni rukovodilac Laboratorije za fiziku Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, kaže da kad je reč o lokaciji takvog centra, najnovija svetska iskustva kažu da on treba da bude van klinike.
- „Vinča“ je dala svoje mišljenje Vladi da takav centar treba da bude kod nas zbog niza prednosti. U „Vinči“ već postoji završen objekat za tu svrhu, što bi predstavljalo i uštedu u vremenu. Konkretno, naša ponuda je da u roku od 12 meseci po ceni od oko 3,6 miliona evra napravimo centar za proizvodnju radiofarmaceutika - objašnjava dr Nešković.
U Ministarstvu zdravlja kažu da medicinska struka smatra da pogon treba napraviti u okviru bolnice, ali i da je logično sve napraviti i u Institutu „Vinča”. Međutim, oni smatraju da ukoliko država nema para, onda treba ući u privatno - javno partnerstvo i dozvoliti da neko drugi otvori pogon. Pošto je ovo domen i Ministarstva za nauku, juče nismo mogli da dobijemo i njihov komentar.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…