Nedavna izjava v.d. šefa Unmika Stivena Šuka da je "glavni uzrok destabilizacije severa Kosova i Metohije Srpsko nacionalno veće severnog KiM i njegov predsednik Milan Ivanović izazvala je ozbiljnu zabrinutost, strah i zebnju preostalog srpskog življa u getima po enklavama. Tim povodom oglasilo se i Srpsko nacionalno veće severnog KiM koje je posebno zabrinuto zbog Štukovog poziva Kontakt grupi da podrži uvođenje privremene međunarodne uprave na severu Pokrajine, ali da je ta izjava kontraproduktivna i kontradiktorna jer međunarodna zajednica privremeno upravlja celim Kosmetom već punih sedam godina.

Prema Srpskom nacionalnom veću ova izjava je imala za cilj da se odgovornost međunarodne zajednice za katastrofalnu situaciju u Pokrajini prebaci na Srbe i njihove lidere. Očigledno je da ovakvi potezi čelnika međunarodne uprave na Kosmetu predstavljaju novi pokušaj destabilizacije stanja i eventualno izazivanje novog egzodusa nealbanaca sa teritorije KiM.

Ovakvi negativni primeri kao da su tempirani s ciljem da se stvari još više skrenu na stranu Albanaca sa Kosmeta i da se olakša put ka nekom nekompromisnom rešenju. Imajući sve to u vidu pitali smo građane Srbije - da li veruju da će pregovori u Beču dovesti do rešenja o budućem statusu Kosmeta koje će zadovoljiti obe strane?

Najviše anketiranih izabralo je opciju po kojoj će rešenje pregovora biti nametnuto i to na štetu jednog od pregovarača sa 63,36 odsto glasova. Na drugom mestu po broju glasova sa 17,06 odsto našao se modalitet po kome će pregovori u Beču propasti. Interesantno je napomenuti da se uspehu bečkih pregovora nada samo 6,61 odsto građana Srbije. Da će rešenjem biti nezadovoljne obe strane izjasnilo se 6,88 odsto građana, dok je 6,09 odsto odgovora ostalo u sferi tipa "ne znam" i "nemam odgovor".

Kada su u pitanju moguća rešenja, očigledno je američko protežiranje maksimalističkog rešenja po kojem Albanci dobijaju sve, a Srbi ništa, jedno od najgorih rešenja za Srbiju, Evropu, pa i ceo svet. To ne bi bio kompromis, već rezultat sveopšteg pritiska dela međunarodne zajednice na Srbiju. Kosovska nezavisnost zadovoljila bi dva miliona Albanaca, ali bi razjarila sedam miliona Srba, dva miliona Makedonaca, Bugare i Grke.

U takvoj situaciji postavlja se jedno nezaobilazno pitanje, zašto se svi trude da razbiju zemlju sa najvećim multietničkim bogatstvom u regionu? Očito je da neko želi da izazove "domino efekat" u regionu, a možda i u Evropi jer bi to ozbiljno oslabilo Evropsku uniju ka njenom putu svetskog takmaca Sjedinjenim Američkim Državama.

Kosovo može da dobije nezavisnost samo ako se zaobiđe Savet bezbednosti UN gde Rusija i Kina imaju pravo veta. Takvo rešenje bi zadalo nov, a možda i definitivni udarac međunarodnom pravu. U Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN suštinska autonomija Kosova se spominje tri puta, kao i suverenitet Jugoslavije, dok pojmova samoopredeljenje i nezavisnost uopšte nema u Rezoluciji. Ako Kosovo bude izuzetak svi secesionistički pokreti će dobiti svoju šansu.

Licemerje međunarodne zajednice dobija svoj vrhunac u tvrdnjama da se sporadično nasilje niskog intenziteta dovodi u vezu sa potrebom što hitnijeg davanja nezavisnosti Albancima kako bi se stvari normalizovale. A svima je dobro jasno da će danom dobijanja nezavisnosti Kosmet postati stratište svih nealbanaca. Nezavisnost Kosova bi potvrdila da je to i bio cilj bombardovanja SRJ 1999.

Međunarodni moćnici insistiraju i na "multietničkom dekoru", ubeđujući Srbe sa Kosmeta da bi trebali da učestvuju u privremenim pokrajinskim organima vlasti, čak se ne libe da dovedu i Srbe iz njihove dijaspore koji nikakve veze nemaju sa Kosmetom.

Velika Albanija je nagrada SAD za podaničku poslušnost prema Albancima kao i prema Arapima sa kojima se SAD potkusurava zbog Iraka, Avganistana, a sada i Libana. Zbog svega iznetog, nezavisnost ne sme biti jedino ponuđeno rešenje jer bez balkanskog kompromisa Evropa žuri ka svojoj balkanizaciji.

Sledeće logično pitanje bilo je - o posledicama koje bi izazvalo eventualno nametnuto rešenje, po kome bi Kosovo postalo nezavisno? Najviše glasova (35,06 odsto) građani Srbije dali su modalitetu, po kome takvo rešenje Srbija ne bi prihvatila i kriza bi se nastavila. Na drugom mestu, po broju glasova našao se odgovor po kome bi došlo do egzodusa preostalog nealbanskog stanovništva sa Kosova sa 30,50 odsto glasova.

Na trećem mestu je odgovor po kome bi nezavisnost Kosova dovela do stvaranja velike Albanije to smatra 15,70 odsto građana Srbije. Eksperti za Balkan smatraju da bi velika Albanija postala realnost već 2010. godine. Za "domino efekat", osamostaljivanje mnogih etničkih zajednica u drugim delovima sveta, kao posledicu nezavisnosti Kosova izjasnilo se 7,29 odsto građana. Da neće biti nikakvih posledica izjasnilo se samo 0,91 odsto građana.

Na osnovu odgovora na pomenuta dva pitanja lako je zaključiti da su građani Srbije razočarani ponašanjem međunarodne zajednice i da su ubeđeni da će rešenje o statusu Kosmeta biti nametnuto i to na štetu Srbije. Ovakvo eventualno rešenje dovelo bi, prema stavovima građana Srbije, do rasplamsavanja krize, koja bi prouzrokovala definitivni egzodus preostalog nealbanskog stanovništva sa Kosmeta. Balkan bi postao zapaljivo "bure baruta". A primer da manjinska etnička grupa otme, uz blagoslov međunarodne zajednice 15 odsto teritorije od većinske etničke grupe, izazvao bi velike probleme u svim onim zemljama u svetu u kojima žive dobro organizovane etničke manjine.

Vojska i policija

Jedno od pitanja koja se logično nameću je - zašto vlasti u Srbiji ne insistiraju na ispunjenju svih odredbi Kumanovskog sporazuma, pa i onoj o prisustvu određenog broja srpskih vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji? Najjednostavniji i najprihvatljiviji odgovor sasvim sigurno bio bi da je broj predviđenih vojnika i policajaca toliko mali da ne bi mogao da zaštiti ni same sebe, a ne Srbe u enklavama. Agresivnost Albanaca prema nealbanskom življu u Pokrajini raste u istoj meri u kojoj raste i pritisak međunarodne zajednice da se što hitnije dođe do rešenja.
Odgovarajući na pitanje o mogućnosti da se u dogledno vreme srpska vojska i policija vrate na Kosmet ubedljivo najviše bilo je odrečnih odgovora, sa 80,16 odsto glasova. Optimista u redovima javnog mnjenja Srbije kada je u pitanju povratak naših vojnika i policajaca na Kosmet ima samo 15,74 odsto.

Budućnost

Ruska podrška Srbiji se, kao eventualnom savezniku u Savetu bezbednosti na svaki način pokušava da kompromituje u srpskim medijima. Kompromitacija je otpočela putem napada na Putina i rusko rukovodstvo, pa se prenela na raznorazna sputavanja da ruski privredni subjekti ravnopravno učestvuju u kupovini srpskih državnih firmi, da bi sve kulminiralo provokativnim i lažnim tvrdnjama da je Rusija već napravila dil sa Zapadom oko davanja samostalnosti Kosmetu.
Tu je i na jednoj strani insistiranje na hapšenju Mladića i njegovom isporučivanju Hagu, dok se osvedočeni albanski zločinci sa poternica biraju za najviše funkcionere u kosmetskoj privremenoj vlasti, ili se puštaju privremeno iz Haga da politički deluju na Kosmetu.
Raznim medijskim prezentacijama o štetnosti od albanske prisutnosti u Srbiji i koristi za Srbiju da Kosmet postane samostalan, međunarodna zajednica sa SAD na čelu, želi da ubedi javno mnjenje Srbije kako je nezavisnost Kosmeta neminovnost od koje Srbija i njeni građani mogu imati više koristi nego štete.
U celoj toj situaciji na kraju se nametnulo i pitanje kakva bi, ukupno gledano, prema stavovima građana Srbije, bila naša budućnost bez Kosmeta? Prema zaključcima operatera koji su kontaktirali sa ispitanicima ovo pitanje je dovodilo do velike pauze i ozbiljnog promišljanja građana pre nego što su dali bilo kakav odgovor. Prepoznajući i preispitujući ukupnu realnost, najveći broj ispitanika odgovorio je da eventualan gubitak Kosmeta ne bi doveo do nekih drastičnih promena u Srbiji i da bi sve ostalo isto - ovaj odgovor dobio je 44,97 odsto glasova. Srbija bi bez Kosmeta bila u goroj situaciji smatra 34,66 odsto građana, dok 14,95 odsto njih smatra da bi Srbiji bilo bolje bez Kosmeta.

UZORAK TELEFONSKE ANKETE

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem, u periodu od 28. 7. do 1. 8. 2006. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 756 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirane su žitelji u sledećim mestima: Beogradu, Boru, Negotinu, Sokobanji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Velikoj Plani, Ćupriji, Zrenjaninu, Sečnju, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.

Izdajnici i patriote

U situaciji kada je većina građana Srbije ubeđena da će rešenje o statusu Kosova i Metohije biti nametnuto na našu štetu, na pitanje o oceni postupka eventualnog potpisivanja priznanja Kosova kao samostalne države od strane nekog našeg političara, najviše odgovora dobio je modalitet po kome bi se čin priznavanja Kosova kao nezavisne države od strane nekog od naših političara predstavio kao iznuđen potez sa 45,64 odsto glasova. Na drugom mestu našao se odgovor po kome bi potpisivanje priznanja nezavisnosti Kosova od strane nekog našeg političara predstavljao akt izdaje, to smatra 34,92 odsto građana Srbije. Za kombinaciju izdaje i iznude izjasnilo se 11,24 odsto građana. Potpisivanja priznanja Kosova kao nezavisne države, kao patriotski čin, od strane naših političara predstavljen je od strane javnog mnjenja Srbije samo od strane 1,85 odsto građana.

Ostale vestiArhiva