Zahvaljujući Tatjani Halačevič iz Sankt Peterburga, zaduženoj za vojnu rusku arhivu Pažinskog korpusa, odgonetnut je, ali samo deo misterije, likvidacije naprednog srpskog monarha, pišu "Večernje novosti".

"Postoje četiri tačke u geometriji likvidacije kralja Aleksandra! Te "tačke" dolaze iz Nemačke, Rusije, Engleske i Francuske. Italijanske i Pavelićeve namere su, zapravo, produžene ruke Francuske i Nemačke", rekla je ona.

Halačevičeva je kontaktirala je i sa profesorom Davidom Pionom iz Nemačke, koji je analizirao sva u Vojnom arhivu Berlina dostupna dokumenta o jednom od najspektakularnijih političkih ubistava prve polovine 20. veka. Dokumenta engleske vojne arhive, međutim, nisu bila dostupna istraživačima.

Tragajući pet godina, kako bi prikupio što više detalja za TV seriju o kralju Aleksandru Karađorđeviću, Stojan Stojčić, reditelj i dramski pisac sreo se u Sankt Peterburgu sa Halačevičevom. Saglasili su se da je priča nekompletna bez dokumenata iz Engleske.

"U toku smo traganja za engleskom vojnom arhivom koja je četvrta tačka dobro osmišljene likvidacije, po našem mišljenju vođene iz Londona", kaže Stojčić.

Upravo je ovaj sagovornik uveo u nove momente o atentatu na kralja Aleksandra.

U svojim memoarima (1950) i kralj Petar Drugi Karađorđević, Aleksandrov sin, navodi da su u ubistvo njegovog oca bili umešani poznati gangsteri "čikaškog podzemlja", Antun Godina i njegova žena - Stana, američka Hrvatica, poznata kao "plava dama".

Nju, prema dokumentima iz arhive, spominje i Stojčić navodeći da je "lijepa plava" žena, zapravo engleski atentator koja je bila u rezervi, ako atentat ne uspe.

Dva sata posle atentata završila je u moru kod Đenove. Istraživači smatraju da je ubistvo namešteno, jer je jedina znala kompletnu organizaciju atentata. Od početka, do kraja.

Mladi kraljević, mada sasvim uveren da iza ubistva njegovog oca stoje ustaše, on u memoarima iznosi i nekoliko sumnji: na početku, pre povorke u kojoj je bio kralj Aleksandar, svi su bili zbunjeni kada su kola, bezbednija i opremljenija, zamenjena drugim, bez krova. Objašnjeno je - da bi narod mogao bolje da vidi srpskog monarha, iz istog razloga povučena je i pratnja na motociklima.

Tokom istrage, posle ubistva, beleži kralj Petar Drugi, mnogo se govorilo među francuskim predstavnicima vlasti o neadekvatnoj vojnoj i policijskoj zaštiti povorke. On, ipak, zaključuje:

"Jedno je sigurno, nijedan Francuz nije odgovoran za ono što je, u stvari, rezultat niza nesporazuma i nesrećnih koincidencija. Da je moj otac poživeo, tok Drugog svetskog rata ne bi bio isti. Za njegove ubice i one koji su iza njih stajali njegov nestanak je bio odlučujući korak ka kompletnom uništenju Jugoslavije".

Ostale vestiArhiva