Od 1. oktobra Uprava za sprečavanje pranja novca dobijaće od sudova koji vrše overu ugovora o prometu nekretnina izveštaje o svakom sklopljenom ugovoru.

- Do sada je podneto oko 20 krivičnih prijava i podignuto je pet optužnica za pranje novca. Uprava za sprečavanje pranja novca, međutim, ne raspolaže informacijama da li je ijedan od ovih procesa okončan - kaže za „Blic“ Julije Miladinović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca.

Kako se najčešće pere novac u Srbiji?
- Pranje novca je ubacivanje u legalne tokove novca ili imovine stečenih na nelegalan način. Najčešće se to radi polaganjem gotovine na lični račun ili na račun preduzeća u vidu pozajmice, kao i direktnom kupovinom nekretnina za dinare. Zakonom je dozvoljena kupovina nekretnina za dinare bez uplate na račun, dok se za kupovinu za deviznu efektivu obavezno otvara račun. Često se kupovina nekretnina ugovara u dinarima, a u suštini isplata se vrši u deviznoj efektivi.

Da li je ipak dominantna kupovina nekretnina ili ima još nekih „modela“?
- Novac položen na lični račun ili na račun preduzeća u sledećoj fazi se obično koristi za kupovinu nekretnina, dragocenih predmeta, antikviteta, za kupovinu preduzeća, ali se najčešće prenosi u različitim iznosima na druge račune kako bi se zametnuo trag o poreklu novca.

Koliko je novca oprano i ubačeno u privatizacione tokove?
- Na vaše pitanje je nemoguće odgovoriti, ali se može reći da imamo takve predmete gde smo uočili da se prljav novac koristi za kupovinu pojedinih preduzeća, i ti predmeti su prosleđeni nadležnim organima. Procene su da se godišnje u svakoj državi opere između dva i pet odsto BDP, i po našem mišljenju takva je situacija i kod nas.

Ko su prekršioci?
- Prekršioci su sva lica koja su do novca došla na nelegalan način. Najčešće su to oni koji pokušavaju da na različite načine izbegnu plaćanje poreza, ali i oni koji su do novca došli razbojništvom, prevarom, zloupotrebom službenog položaja, trgovinom drogom ili ljudima...

I od kojih obveznika najviše stiže prijava?
- Po Zakonu o sprečavanju pranja novca, obveznici su banke, menjačnice, osiguravajuća društva, lizing kompanije, investicioni fondovi, organizatori igara na sreću, pravna i fizička lica koja se bave prometom automobila, plovila i sl., zatim advokati i revizori. Najbolju saradnju imamo sa bankama i drugim finansijskim institucijama. One su dužne da prijave svaku gotovinsku transakciju veću od 15.000 evra, kao i svaku sumnjivu transakciju bez obzira na iznos. Ostali obveznici su dužni da prijavljuju samo sumnjive transakcije. Od 1. oktobra Uprava će od sudova koji vrše overu ugovora o prometu nekretnina dobijati izveštaje o svakom sklopljenom ugovoru. Ono što bih istakao na kraju jeste da je od izuzetne važnosti da se uspostavi potpuna saradnja svih državnih organa, da se stvori pravni okvir i omogući ne samo da se uhapsi neko ko pere novac, već i da mu se oduzme nelegalno stečena korist.

Ostale vestiArhiva