Tako se Srbija našla gurnuta u ćošak i prihvatiće sve što EU ponudi, osim nezavisnosti Kosova. Ipak, ako je do prošle godine Beograd mogao da „isčupa“ podelu Kosova, ni to više nije moguće. Takvu poruku juče je Srbiji, ali i ostatku Evrope, uputio šef civilne misije na Kosovu Piter Fejt.
Pre samo nekoliko meseci Srbija je mogla da odigra na kartu podele, pri čemu bi sever Kosova bio pripojen Srbiji. Upravo je Piter Fejt u junu, neposredno pred odluku Međunarodnog suda pravde izjavio da u Prištini postoji „malo“ raspoloženja prema podeli. Takvo raspoloženje, ipak, više ne postoji.
EU je podvukla crtu, a Priština ide još dalje! Koordinator Vlade Kosova za sever Kosova i Metohije Iljber Hisa izjavio je da je prioritet vlade u Prištini puna integracija severa i tamošnjeg stanovništva, uz ocenu da bi podela Kosmeta značila - novi rat.
Situacija se sve više „zakuvava“, što bi moglo da utiče i na ishod pregovora koji se odvijaju pod patronatom Evropske unije. Stvar dodatno pogoršava i huškanje političara iz Prištine. Treba istaći da je pre nekoliko dana sever srpske pokrajine „posetio“ i novi predsednik Kosova Bedžet Pacoli. Srbi takvo delovanje ocenjuju kao provokaciju, pa se tenzije sve više podižu.
Zbog takvog razvoja događaja, analitičar Đorđe Vukadinović u izjavi za S media portal ocenjuje da su izjave oko podele Kosova čudne:
- Podela Kosova zvanično nikad nije bila opcija. Meni je indikativno zašto na svim stranama pominju kako podela nije na stolu i nije opcija, a zvanično podelu niko i ne predlaže. To je jedna doza licemerja ili diplomatske igre u priči oko podele koju stalno svi demantuju, a niko je zvanično ne predlaže. Druga stvar je što je Piter Fejt načelno, kao nekad neko nefromalno, nabacivao tu ideju.
On, takođe, kaže su ovom trenutku značajniji pregovori, koji se po njegovoj oceni drže daleko od očiju javnosti.
- Ti pregovori ne obećavaju ništa dobro, barem kada je reč o zaštiti elementarnih nacionalnih interesa. Sama ideja i koncept o životnim pitanjima, deluje kao kapitulacija na mala vrata i otvaranje prostora za odustajnje od crvene linije srpske državne politike. U suštini nema tehničkih pitanja, svako životno pitanje, kao što su i ova o kojima je sada razgovarano, zadiru u status. Praktično, ovde se radi o tome da se Prištini izlazi u susret u većini stvari do kojima je njima stalo. Beograd je gotovo spreman da prihvati sve osim formalnog potpisa na nezavisnost Kosova.
Vukadinović ocenjuje da pregovori ne mogu da utiču na zemlje EU koje nisu priznale Kosovo, da promene odluku.
- Te zemlje nisu priznale nezavisnost Kosova iz svojih razloga. Čak i nepopuštanje ili eventualna kapitulacija Beograda, ne bi drastično promenila stav tih zemalja. To su dva odvojena pitanja, a za nas je već dovoljno tužno što se čini da je Beograd u ove pregovore ušao spreman da prihvati sve ili gotovo sve što mu se ponudi.
Profesor fakulteta političkih nauka Predrag Simić za S media portal kaže da su poruke koje upućuje Piter Fejt opasne:
-Izjava Pitera Fejta bi se mogla uporediti sa slonom u staklarskoj radnji. Davati takve izjave u trenutku početka pregovora je čista besmislica. Pregovori se dešavaju ne zato što Beograd ili Priština to žele, nego zato što to želi Brisel kome je jako potreban uspeh. Videli smo da je kosovska delegacija kasnila, zato što nije dogovorila pregovaračku platformu. U ovakvim trenucima nije dobro davati jake izjave i povlačiti jake poteze, jer bi oni mogli da prekinu pregovore.
Simić ocenjuje da teme o kojima se razgovara u Briselu ipak nemaju elementi državnosti.
- Mislim da su to pregovori od kojih se ne može mnogo očekivati, s obzirom na to da ni u Beogradu ni u Prištini na vlasti nisu vlade koje imaju čvrstu podršku. Ove pregovore vidim kao pregovore malih koraka i za sada je najbolja vest to što se susret uopšte dogodio. Ukoliko bi se u narednih mesec dana postigao sporazum o, na primer tablicama, matičnim knjigama i mobilnoj telefoniji, to bi bilo najviše što bi se moglo očekivati.

Ostale vestiArhiva