BEOGRAD - Zakon o finansiranju političkih partija, koji je prema Akcionom planu Vlade, trebalo da bude usvojen do 31. marta, mogao bi pred Vladom da se nađe u aprilu. Prethodno je potrebno da se sačeka novo mišljenje Venecijanske komisije koje bi, prema prepisci sa Brisleom u koju je “Blic” imao uvid, trebalo da stigne do 26. marta.
Oštriji uslovi za prikupljanje sredstava za predizborne kampanje

Ali, ono što je daleko zanimljivije kada je u pitanja ovaj suštinski važan zakon za nastavak integracija, jeste činjenica da se upravo na dešavanjima koja su pratila njegovo usvajanje najbolje vidi nepoverenje koje je Brisle s vremenom razvio prema zvaničnom Beogradu.
Prethodna verzija zakona, koja je dobila “zeleno svetlo” i od Brisle i od Venecijanske Komisije trebalo je da se na Vladi nađe 28. februara, što se nije dogodilo. Isprva se tvrdilo da je to posledica opstrukcija i pritisaka G17 plus, ali se zapravo radilo i o sumnji Brisela da je Zakon u koji su bile ugrađane sve njihove preporuke u poslednjem trenutku pretrpeo određene izmene.
Njihova sumnja svakako nije neopravdana jer ovo ne bi bio prvi put da zvanični Beograd iza leđa Brisela menja zakone nakon što su usaglašeni sa evropskim standardima. Zato je, kako za “Blic” kaže Slobodan Homen državni sekretar u Ministarstvu pravde, ove ministarstvo odlučilo da još jednom pošalje nacrt zakona na mišljenje i Evropskoj i Venecijanskoj komisiji i time otkloni sve sumnje u namere nadležnih u Srbiji da zakon predlože u svojoj originalnoj veziji.
Iz Evropske komisije su, prema prepisci u koju je “Blic” imao uvid, stigle nove preporuke i komentari u kojima se traži pojašnjanje određenih oblasti zakona. EK je istakla da je posebno upadljiva suma koje bi stranke trebalo da dobijaju iz budžeta.
“Dok je Venecijanska komisija dala mišljanje da je 0,15 odsto budžetkog novca iz prethodne verzije zakona “prilipčno pozamašna suma”, novi zakon ju je duplirao na 0,3 odsto”, stoji u pismu iz Brisela.
Istakli su i da je potrebno dati pojašnjenje na koji će se način Zakon o računovodstvu i reviziji primenjivati na stranke, ali i analizirati da li su kazne za prekršioce zakona dovoljno oštre da obezbede prevenciju. Rezultat nove analize EK je zahtev da se promeni ili dodatno precizira šest članova Zakona o finasiranju stranaka, što je već učinjeno.
- Ministarstvo je sve preporuke odmah prosledilo Agenciji za borbu protiv korupcije i CESID-u i one su već ugrađene u Zakon. Neke stvari smo i sami predvideli. Na primer, i pre ove sugestije Brisela o kaznenoj politici izvršena izmena zakona, pa će u budući za ova krivicna dela biti nadležan Specijalni sud - kaže Homen.
Nezvanično, Evropska komisija je još tražila da se tekst Zakona bude usvojen napromenjen, onakav kakav je izašao sa Vlade, i da se slučajno ne derogria amandamanima, a u skladu s tim je preporučila da se sa usvajanjem sačeka do mišljenja Venecijanske komisije, koji bi trebalo da stigne do 26. marta.
Ukoliko se to i dogodi, izvesno je da će se zakon već početkom aprila naći u Nemanjinoj 11, ali će zvanično mišljenje Evropska komisija dati tek kada Zakon prođe parlament, čime zadržava rezervu da ne bude odgovorna za eventualne promene.
Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije koja se nalazi u Briselu na seriji sastanaka sa predstavnicima EU kaže za “Blic” da je usvajanje ovog zakona jedan od prioriteta Akcionog plana vlade i da će biti važan deo mišljenja Evropske komisije o napretku Srbije koje dolazi u oktobru ove godine.
- Zakon mora biti usvojen onako kako je dogovoreno sa EU i usklađeno sa preporukama Evrpske i Venecijanske komisije. Ukoliko želimo status kandidata ovaj zakon mora što pre da se nađe u proceduri - kaže Delevićeva.

Ostale vestiArhiva