Tokom bombardovanja ubijeno je 3.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi među kojima je bilo i dece.
Zajednička poruka sa svih skupova bila je da se žrtve stradale u tih 78 dana bombardovanja ne smeju zaboraviti bez obzira na to da li su bili vojnici, policajci ili civili.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položio je cveće na spomenik "Zašto" u Tašmajdanskom parku i odao počast radnicima RTS-a koji su poginuli u NATO bombardovanju pre 12 godina.
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, tokom vazdušnog napada NATO snaga, poginulo je 16 radnika te medijske kuće.
Na brdu Straževica, kod Beograda poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije poštu su odali članovi porodica i prijatelji, predstravnici vojske i republičke i gradske vlasti odali počast polaganjem venaca i cveća.
Vence na spomenik položili su predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, istakavši da je obaveza svih da čuvaju uspomenu na žrtve bombardovanja i sve one koji su dali živote za slobodu Srbije.
Dačić je naglasio da "moramo čuvati uspomenu na sve one koji su dali živote za našu slobodu", navodeći da su "sve žrtve bile nevine žrtve, bez obzira da li su bili civili vojnici ili policajci".
Gradski arhitekta Dejan Vasović položio je venac na spomenik vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC "Dr Dragiša Mišović", koji su poginuli prilikom NATO bombardovanja. U raketnom napadu snaga NATO-a, 20. maja 1999. godine, 50 minuta posle ponoći, poginulo je sedam vjnika i tri pacijenta bolnice.
Vence su položili i predstavnici Vojske Srbije i porodica nastradalih, kao i učesnici trke za mir "Rađanje novog života", koju je organizovao Atletski klub "Maraton mira - Vidovdan 99".
Demokratska stranka Srbije (DSS) je, obeležavajući godišnjicu početka napada na Srbiju poručila da je 24. marta 1999. godine NATO pokazao svoje pravo lice bombardovanjem suverene zemlje bez mandata SB UN i pozvala na otkazivanje skupa te vojne alijanse koji bi trebalo da se održi u junu u Beogradu.
Tokom akcije koju je DSS organizovala povodom Dana sećanja na stradale u bombardovanju NATO, potpredsednik stranke Miloš Jovanović je novinarima ispred "Ruskog cara" izjavio da je NATO pre 12. godina pogazio međunarodno pravo.
"Bombardovao je SRJ "pod lažnim izgovorom humanitarne intervencije, a zapravo je pružio podršku secesionističkom i mafijaškom pokretu kosmetskih Albanaca i suštinski napao Srbiju zarad sopstvenih interesa", rekao je on.
Komandant Novosadskog garnizona Vojske Srbije, brigadni general Đokica Petrović izjavio je u Novom Sadu, povodom godišnjice bombardovanja SRJ da ta "brutalna agresija" ne sme da bude zaboravljena, ali da ona nije prepreka za oproštaj.
"Iz tih 78 dana ne mogu se istrgnuti imena poginulih, kao ni materijalna razaranja neviđenih razmera, ali ti surovi i brutalni dani nisu prepreka da budu oprošteni radi bolje budućnosti. Živeti prošlost zarad prošlosti nema smisla, ali živeti prošlost zarad bolje budućnosti uvek ima", rekao je on u kasarni "Jugovićevo".
Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić poručio je da taj grad i danas oseća posledice stravične tragedije izazvane vazdušnim napadima NATO-a.
"Zgrade, kuće i mostove uspećemo da obnovimo ili napravimo nove, ali nedužne ljudske živote nikada nećemo, niti smemo zaboraviti.
U znak sećanja da početak agresije na našu zemlju tačno u podne oglasile su se sirene na čitavoj teritoriji grada u trajanju od jednog minuta.
Novi Sad je bio prvi grad na koji su ispaljeni projektili bombardera zapadne vojne alijanse. Najpre je, 24. marta 1999. godine u 19,55, krstareća raketa "tomahavk" razorila školski centar MUP-a na Klisi, a desetak minuta kasnije pogođeni su kasarna "Majevica" i pogodi Građevinskog preduzeća "Neimar".
Na centralnom gradskom trgu u Vranju venac Ministarstva odbrane i Vojske Srbije položio je ministar Dragan Šutanovac u pratnji generala Mladena Ćirkovića i brigadnog generala MIlosava Simovića.
Vence su, takođe, položile porodice nastradalih vojnika policajaca i civila, zatim Budimir Mihajlović načelnik Pčinjskog okruga, Miroljub Stojčić gradonačelnik Vranja, kao i predstavnici policije i Bezbednosno informativne agencije.
Komemorativni skup posvećen stradalima u NATO agresiji na našu zemlju održan je i ispred Sokolskog doma u Sremskoj Mitrovici.
Iznad arterske česme kod Sokolskog doma podignuta je spomen-ploča stradalim Mitrovčanima u NATO agresiji i na nju su položeni venci i cveće.
Građani Jagodine i Pomoravskog okruga odali su poštu žrtvama bombardovanja, polaganjem venaca na spomenu ploču poginulim policajcima u zgradi Policijske uprave i spomen bistu pukovniku 63. padobranbske brigade Goranu Ostojiću, u školi koja nosi njegovo ime, a poginuo je u rejonu kasarne Košare na srpsko albanskoj granici.
Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada Niša, Vojske Srbije, policije, delegacije organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.
Pomen žrtvama bombardovanja služili su sveštenici niške eparhije.
Udruženje boraca 1999. godine položilo je vence u sklopu zvanične ceremnije dok je Udruženje veterana poštu žrtvama odalo mimo zvaničnog protokola izražavajući na taj način protest zbog nerešenog statusa veterana.
Odavanje pošte žrtvama agresije održano je i u Kasarni "Mija Stanimirović" pored spomen-obeležja stradalim pripadnicima vojske.
Godišnjica početka NATO bombardovanja obeležena je i u severnom delu Kosovske Mitrovice mitingom na kome je učestvovalo oko 4.500 građana iz četiri opštine sa severa Kosova, a na kome je poručeno da Srbi ne žele integraciju u kosovske institucije.
''Ne mogu nas naterati da živimo u nezavisnom Kosovu i da prihvatimo nezavisnost koja je plaćena ljudskim organima i trgovinom drogom'', izjavio je na mitingu predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić.
Pre mitinga, predstavnici lokalne samouprave, udruženja boraca i kosovskomitrovičkog Okruga, povodom dvanaestogodišnjice NATO bombardovanja, položili su vence na spomenik "Istine" u Kosovskoj Mitrovici.
Napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine, a vlada je iste noći proglasila ratno stanje.
U bombardovanu, koje je bez prekida trajalo 78 dana, teško su oštećeni privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, infrastruktura, medijske kuće i spomenici kulture.

Ostale vestiArhiva