LESKOVAC - Iako Klinika za veštačku oplodnju i Centar za izučavanje matičnih ćelija i regenerativnu medicinu genetičara Miodraga Stojkovića treba da počne sa radom krajem septembra ove godine u Leskovcu, još je neizvesno kada će ovaj slavni naučnik početi, odnosno nastaviti u domovini da se bavi proučavanjem matičnih ljudskih ćelija od kojih se očekuje spas za mnoge teške bolesti i po kojima je on postao poznat u celom svetu. On, međutim, veruje da će Srbija zakonom ubrzo dozvoliti kloniranje i da će se tako i Leskovac i Srbija upisati u medicinsku kartu naprednog sveta.

Stojković, koji se sa svojom suprugom i saradnikom Petrom nalazi u španskom institutu „Princ Filip“, objašnjava u razgovoru za „Blic“ da na početak rada utiču mnogi faktori.

- Rad na matičnim ćelijama nastavićemo onda kada Specijalna bolnica prođe sve zakonske procedure, kada se okupi tim koji će se baviti lečenjem parova koji prirodnim putem ne mogu imati decu. To će biti prioritet bolnice, prvi korak ove ustanove, a matične ćelije su drugi korak. Osim toga, očekujem da projekat sa matičnim ćelijama bude neka vrsta nacionalnog projekta. Ako hoćemo da postignemo rezultate, da uđemo u trku sa razvijenim zemljama, u kojima se ubrzano radi na tom planu, moramo da se složimo da je to od nacionalnog značaja. To je skup projekata i iza njega ne može da stoji samo jedan čovek, iako on sve svoje znanje o toj mladoj nauci nosi u svojoj glavi i u prstima. Skup je, pre svega, zbog toga što rezultati mogu biti vidljivi tek za nekoliko godina - objašnjava Stojković koji na pitanje da li je razgovarao sa ministrom zdravlja o finansijskoj pomoći centru za izučavanje matičnih ćelija odgovara negativno.

- Od gospodina Tomice Milosavljevića sam dobio poziv, koji me jako obradovao, da učestvujem u kreiranju novog zakona o veštačkoj oplodnji, kao i u radu Etičkog komiteta. Raduje me nedavna najava da će, najverovatnije, biti odobreno kloniranje ljudskog embriona u terapeutske svrhe. To je znak da Srbija ide u korak sa razvojem nauke i da nas takva odluka stavlja rame uz rame sa Velikom Britanijom, Švedskom, Belgijom i ostalim naprednim zemljama u svetu. Posebno sam srećan što će tim zakonom biti zabranjeno reproduktivno kloniranje jer pokušaji takve vrste kloniranja od nekih pseudonaučnika nemaju nikakvo medicinsko i etičko opravdanje - kategoričan je Stojković.

Stojković je prvi Evropljanin koji je klonirao ljudski embrion iz kojeg se dobijaju matične ćelije, a kojima će se u skoroj budućnosti lečiti dijabetes tipa A, zatim Alchajmerova i Parkinskova bolest, povrede kičmene moždine, bolesti srca i druga degenerativna oboljenja.

- Matične ćelije nisu odgovor na sve bolesti, kao, na primer, na karcinom. U ovoj fazi rada mi nemamo informacije da je tako nešto moguće - kaže naučnik.

Matične ćelije izdvajaju se i iz oplođenog embriona, ali prednost kloniranog embriona jeste to što se iz njega može razviti skoro neograničen broj ćelija.

- Tom tehnikom se ciljano kreira embrion koji nosi genetski materijal pacijenata koji boluju od neke nasledne bolesti. Iz kloniranog embriona se izoluju matične ćelije koje nose genetsku informaciju, istu kao kod pacijenta. Te matične ćelije koristimo za izučavanje naslednih bolesti, a ne pacijenata - dodaje Stojković.

Na Institutu „Princ Filip“ Stojković sa svojim timom koristi matične ćelije iz oplođenog embriona jer je dozvola za kloniranje još u proceduri.

- Eksperiment sa ćelijama je već stigao do životinja na kojima se ispituju implementirane matične ćelije. Mi ovde radimo na tri modela: povreda kičmene moždine, srčane bolesti i šećerna bolest. Najbolje rezultate smo postigli kod prva dva modela. U svetu postoje vrlo jake grupe i timovi, koji se opredeljuju za različite bolesti ili namenu matičnih ćelija. Niko ne može da pokrije sve discipline koje se okreću oko matičnih ćelija. Zato mislim da će Srbija naći svoje mesto u toj nauci, ali je potrebno brzo raditi na tome. Dozvola za kloniranje i finansijska pomoć za proučavanje matičnih ćelija bila bi, praktično, ponuda mladim ljudima da se bave ovom fascinantnom naukom, a u isto vreme i poziv našim stručnjacima u inostranstvu da deo svoj saznanja prenesu u rodnu zemlju - zaključuje Stojković. On je nedavno osnovao zajedničko preduzeće sa italijanskom farmaceutskom kućom „Sintofarm“, koja će uložiti tri miliona evra za opremu i rad klinike za veštačku oplodnju.

Ostale vestiArhiva