Za efikasan rad i punu nezavisnost Ustavnog suda neophodne su izmene sadašnjeg zakona o njegovom radu i sopstveni budžet, izjavio je predsednik Ustavnog suda Dragiša Slijepčević.
On je naveo da je prošle godine u radu Ustavnog suda bilo 10.807 predmeta, što je povećanje od preko 108 procenata u odnosu na 2009. godinu, s tim što je iz prethodnih godina preneto 3.650 predmeta.
"Tokom 2010. primljeno je 7.217 novih predmeta ili skoro 125 odsto više u poređenju s prethodnom godinom, kada je stiglo preko 4.000 novih predmeta", rekao je Slijepčević na konferenciji za novinare.
Ustavni sud je lane razmatrao ukupno 3.230 predmeta ili 87 odsto više nego 2009. godine, a rešio 2.954 predmeta, što je povećanje od 77 odsto.
"To su više nego dobri rezultati", ukazao je Slijepčević, ako se imaju u vidu postavljena zakonska ovlašćenja, kao i nedostatak adekvatnog prostora za rad stručnih službi Ustavnog suda.
S druge strane, kada se broj rešenih predmeta uporedi s predmetima u radu, "to je više nego nedovoljno", rekao je on i naveo da je od preko 8.670 ustavnih žalbi razmatrana 2.421, a rešeno 590.
Prema njegovim rečma, problem je što svako može da pokrene inicijativu ili podnese ustavnu žalbu i bez formalnih uslova i stručnog znanja, što se obilato koristi, jer se pred tim sudom ne plaćaju takse.

Izmene zakona preka potreba
"Zato su izmene Zakona o Ustavnom sudu preka potreba i uslov svih uslova za njegov efikasan rad", kazao je Slijepčević i dodao da je o tome razgovarao s ministarkom pravde Snežanom Malović i uverio se da za to postoji politička volja.
On je rekao da bi izmenama trebalo uvesti postojanje neposrednog interesa za pokretanje ocene ustavnosti zakona, kao i mogućnost da Sud rešenja i zaključke donosi u većima, a ne u plenumu.
Izmene zakona bi trebalo da vode i ka punoj nezavisnosti Ustavnog suda, što podrazumeva i da sam predlaže sopstveni budžet, o kojem bi trebalo da odlučuje Narodna skupština, a ne organi izvršne vlasti.
Slijepčević je naveo da pojedini državni organi, na primer zaštitnik građana, imaju isti ili veći budžet od Ustavnog suda, mada neuporedivo manji broj predmeta i zaposlenih.
Predsednik Ustavnog suda je kazao da je o tome već razgovarao s premijerom Mirkom Cvetkovićem, koji je obećao da će Ustavnom sudu iz tekućih budžetskih rezervi biti obezbeđeno 35 miliona dinara, koliko mu nedostaje za nesmetan rad.

Problem neefikasnosti
U prilog neophodnosti izmena Zakona o Ustavnom sudu, sudija Bosa Nenadić je istakla da je nekada težište njegovog rada bilo na normativnoj kontroli, a sada to čini manje od 20 odsto predmeta.
Ona je navela da se od 590 ustavnih žalbi koje je prošle godine rešio Ustavni sud 249 ili 24 odsto odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku, s tim što je najveći broj povreda tog prava počinjen pred sudovima, a samo tri pred upravnim organima.
Pored toga, Nenadićeva je ukazala na povrede prava na pravično suđenje, pa je tako jedan parnični postupak trajao više od 33 godine, a drugi 14 godina, a da nije bila zaključena glavna rasprava, mada je bilo zakazano 61 ročište.
"To govori da naš pravosudni sistem još boluje od neefikasnosti", istakla je bivša predsednica Ustavnog suda.

Ostale vestiArhiva