Direktor Univerzitetske biblioteke „Albertina“ u Lajpcigu, Urlih Johanes Šnajder, rekao je na 70. godišnjicu nacističkog bombardovanja Beograda 6. aprila da „vraćanjem onoga što nam ne pripada pokazujemo da drugačije mislimo i delamo u odnosu na prethodne generacije“ i u to ime vratio 793 dela različitih edicija slavnog beogradskog izdavača Gece Kona, na čijim su se knjigama odnegovale ovdašnje nebrojene generacije.

U atmosferi zahvalnosti, ali i nekoj vrsti euforije zbog ovakvog gesta, u javnosti kao da su promakle Šnajderove reči da je njegova biblioteka tek 2009. pokrenula projekat „istraživanja otetih dobara iz vremena nacionalsocijalizma“, koji finansira Savezni poverenik za kulturu i medije Nemačke.

Iako ne znamo da li se on odnosi i na druge tamošnje ustanove, nesumnjivo bi bilo vrlo dragoceno kada bi se u takav projekat uključile i zemlje iz kojih su nacisti oteli ogromno blago u periodu 1939–1945. godine, što potvrđuju i činjenice iz okupirane Jugoslavije, odnosno Srbije.

Posle 1945. domaći eksperti su sačinili prilično precizan katalog te besprimerne pljačke škola, univerziteta, naučnih instituta, arhiva, biblioteka, muzeja i drugih ustanova kulture, istorijskih spomenika i umetničkih dela, manastira i crkava, zdravstvenih i higijenskih ustanova, svih onih institucija koje čuvaju sećanje naroda i tim čuvarstvom oslobađaju njegove energije da se suoči sa istinom o sopstvenoj prošlosti i znalački gradi svoju budućnost.

Samo u oktobru 1944. godine, pre oslobođenja Beograda, okupator je uništio 60 naučnih univerzitetskih instituta, od toga na Filozofskom fakultetu 13 takvih ustanova. Opljačkane su institutske biblioteke, rukopisi najuglednijih domaćih profesora, predmeti, predmetni katalozi i najraznovrsnija oprema.

Fizički zavod, osnovan 1885. bio je sa svojim učilima i bibliotekom od 8.000 svezaka dika i ponos Beogradskog univerziteta. Nacisti su poharali sve, uključujući i elitnu biblioteku iz domena fizike.

Zoološki zavod je imao izvanredno vrednu biblioteku i zbirku anatomskih, histoloških, embrioloških i citoloških crteža, zbirku linološkog materijala s balkanskih jezera profesora Siniše Stankovića, zbirke morske faune i ovdašnjih jezera, zbirke mnogih profesora ali je sve to – poharano.

Geografski zavod, osnovan 1893. brigom Jovana Cvijića, opremljen ondašnjom najsavremenijom tehnikom, izvanredno vrednim instrumentima i zbirkama reljefa, fotografijama i drugim materijalima – poharan.

Poharan je i seminar za matematiku slavnog profesora dr Mihajla Petrovića, uključujući časopise na mnogim jezicima i izvanrednu zbirku matematičkih modela.

Biblioteka Seminara za filozofiju, osnovana 1894. imala je 6.500 knjiga, a u biblioteci Etnološkog seminara osnovanog 1907. bilo je 5.500 štampanih radova sa svih strana sveta – poharano.

Slovenski seminar osnovan 1922. imao je oko 9.000 svezaka, uključujući dela najvećih ruskih pisaca – poharano.

Nacistički eksperti su opljačkali iz Botaničke bašte 85 mikroskopa, sedam pribora za mikroskopiranja, šest projekcionih aparata, zbirku dijapozitiva, zbirku lišajeva, nebrojene herbarijume, zbirke biljaka, slike i inventar.

Iz Astronomske opservatorije odneli su 1944. tražilac kometa, veliki reflektor, razne astronomske instrumente i gotovo sve električne instrumente.

Poharane su bogata zbirka i biblioteka Arheološkog seminara, a ostaci zbirke dodatno su namerno oštećeni.

Biblioteke Srpskog seminara za lingvistiku, Seminara za eksperimentalnu psihologiju, Opšteg pedagoškog seminara, Seminara za pedagogiju, sa knjigama i rukopisima – devastirane.

Samo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, nacisti su opljačkali inventar i opremu 30 instituta i seminara.

Odneli su i bogatu biblioteku Bogoslovskog fakulteta, osnovanog 1920. a jednako su prošli i svi seminari ovog fakulteta.

Iz Srpske akademije nauka nacisti su odneli 228 ćiriličnih i 227 latiničnih povelja, 1.400 turskih dokumenata i razne druge, unikatne, izvanredno retke rukopise koji su završili na nekoj lokaciji gde je takav plen skladištio Treći rajh.

Sve ono što je tokom 40 godina postojanja radio Vojnogeografski institut, geodetski i kartografski materijal, alati, pribori i gotovo ceo inventar, prebačeni su u Nemačku.

Slično su prošli Seizmološki zavod, Geološki institut i Centralni hemijski zavod u Beogradu, sa svojom opremom, naučnim zbirkama, bibliotekama, arhivama i naučnim radovima svojih saradnika.

Štošta bi moglo da se napiše i o nacističkoj pljački i uništavanju ovdašnjih arhiva, muzeja i drugih ustanova kulture.

U svetlosti iznetih podataka iskrsava pitanje da li će i kada će neko od predstavnika naših vlasti sa svim tim činjenicama upoznati kolege iz Nemačke koji rade na projektu „vraćanja onoga što nam ne pripada“, o čijem nas je postojanju ovih dana obavestio Urlih Johanes Šnajder.

Ostale vestiArhiva