Beč, Beograd - Insistirali smo na činjenicama da se Srbi ne mogu tretirati kao nacionalna manjina, da su im sada na Kosovu i Metohiji ugrožena ljudska, građanska i kolektivna prava i da u Savetu za manjine koji vodi Veton Suroi nema legitimnih predstavnika Srba, tako da ni sam proces nema legitimitet. Ponude Prištine su umnogome ispod Ustavnog okvira, jer je albanski pregovarački tim izašao zapravo s podužim spiskom lepih želja koji zbog situacije na terenu neće moći da se primeni bar 20 godina. Uglavnom smo čuli radne opise i opšta mesta. Na naša konkretna pitanja ko će i kako definisati interese određene zajednice i kako će se birati predstavnici zajednica za rezervisana mesta u parlamentu, nismo dobili odgovor - kaže za Danas Dušan T. Bataković, član beogradskog pregovaračkog tima.
U bečkoj palati Ausperg delegacije Beograda i Prištine juče su prvi put od početka pregovora o budućem statusu KIM razgovarale o pravima manjina. Sastanak je, kako saznajemo, okončan bez vidljivijih rezultata.
Pošto su predstavnici kosovskih Srba Marko Jakšić, Goran Bogdanović i Milorad Todorović odbili da učestvuju u razgovorima, nasuprot osmočlanoj prištinskoj delegaciji juče je bila savetnička "trojka" Aleksandar Simić, Dušan T. Bataković i Tomas Flajner. U timu Prištine, koji je predvodio predsednik Reformističke partije ORA Veton Suroi, bili su i Nekibe Keljmendi i Naim Jerliu (DSK), bivši komandant OVK i eks haški optuženik Fatmir Ljimaj i Arsim Bajrami (DPK), Ardian Đini iz Alijanse za budućnost Kosova, Mark Vele iz Instituta za pitanja manjina u Oksfordu i Hadži Zulfi Merdža u ime manjinskih zajednica.
Predstavnica Kancelarije izaslanika UN za pregovore o Kosovu Unosek Hua Đijang rekla je agenciji Beta da su dve strane iznele svoje stavove u načelu i da je dogovoreno da se nastave razgovori o pravima manjinskih zajednica na Kosovu. Ona je dodala da su predstavnici Prištine predstavili konkretan predlog i da beogradska delegacija nije izašla "s nečim konkretnim".
Beogradski pregovarački tim kojem je Unosek odbio zahtev da se o pravima manjina razgovara u okviru statusnih razgovora koji bi bili posvećeni ustavnim rešenjima iz kojih bi proizašao sporazum o položaju i pravima zajednica, juče je, prema rečima Dušana T. Batakovića, izneo primedbe na postojeći Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu, neprihvatanje predloga Beograda, kao i razloge zbog kojih o pravima manjina ne treba razgovarati u okviru tehničkih pregovora.
Bataković za Danas kaže da delegaciji Beograda prištinska platforma nije bila dostupna, a da je jučerašnja rasprava bila "veoma akademska". Bataković kaže da je beogradski tim predočio da bi "za pregovarački proces bilo dobro da se spremnost za ustupke demonstrira kompromisom u vezi s decentralizacijom i zaštitom crkvene i kulturne baštine", kao i da je "Beograd spreman da do kraja učestvuje u pregovaračkom procesu, jer je vitalno zainteresovan za zaštitu ne samo srpske, nego i drugih zajednica na KIM".
Prištinski tim je na bečke razgovore o pravima manjina došao s platformom u kojoj se navodi da će biti "promovisan, poštovan i štićen etnički, kulturni, verski i jezički identitet svih građana i zajednica koje žive na Kosovu". U dokumentu, čiji je integralni tekst juče objavio prištinski dnevnik na albanskom Koha ditore, Kosovo se definiše kao "sredina tolerancije, integracije i međusobnog poštovanja koja će imati sve zakonske garancije za to", prenosi agencija Beta. Platforma Prištine, između ostalog, predviđa da će "Kosovo preduzeti i posebne mere, obezbediti pozitivnu diskriminaciju da se osigura mogućnost pripadnicima svih zajednica da ostvaruju osnovna prava i slobode, bez ikakvog oblika diskriminacije i na osnovu principa pune ravnopravnosti".
Kao posebna prava pripadnika manjina pominju se "zabrana diskriminacije i puna ravnopravnost, učešće u javnom životu, Skupštini i vladi Kosova, predstavljanje na lokalnom, opštinskom nivou i u sudstvu". Predlogom su predviđeni način zaštite vitalnih nacionalnih interesa i instrumenti koji će to obezbediti na centralnom i opštinskom nivou. Pripadnicima zajednica, između ostalog, biće omogućeno ravnopravno učešće i rad u javnim službama, sloboda kretanja, pravo na upotrebu jezika u javnim službama, kulturna i verska prava, mediji na jezicima zajednica, pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, korišćenje nacionalnih simbola, proslava praznika.
Ovom platformom, kako je uoči polaska u Beč poručio Suroi, "kosovske stranke manjinama nude evropske standarde".
Sugestije na Suroijev dokument, prema rečima Olivera Ivanovića, dala je i Srpska lista za KIM, ali tek pošto je Konsultativno veće koje je pripremalo dokument prihvatilo njene uslove.
- Odbili smo da iznesemo svoje mišljenje kao predstavnici manjinske zajednice, jer i međunarodnoj zajednici i kosovskim Albancima treba da je jasno da srpska zajednica mora da ima poseban status, garantovan u preambuli budućeg ustavnog rešenja i zaštićen od eventualne promene ustava. Iako je druga po veličini, srpska zajednica je etnički ugrožena na KIM i potrebna joj je institucionalna zaštita pravne, političke i fizičke bezbednosti. Oni su prihvatili naše stavove i mi smo dali sugestije na predlog platforme koje nisu obavezujuće za Prištinu, jer smo im jasno rekli da smo mi deo pregovaračkog tima Beograda - kaže za Danas Oliver Ivanović.
Iako se slaže da "Srbi nisu manjina na KIM", Ivanović smatra da je odluka predstavnika kosovskih Srba da ne učestvuju na jučerašnjim razgovorima pogrešna. Prema njegovim rečima, svaki razgovor sa Ahtisarijem je "element za rešenje koje će specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosova na kraju predložiti, tako da će bez učešća ljudi koji imaju direktno i neposredno iskustvo života na KIM i rada u institucijama biti manje kvalitetno".
- Da sam ja bila u dilemi da li predstavnici države treba da idu na pregovore bez predstavnika Srba sa KIM ili da učešće bude jedinstveno, odlučila bih da ojačana predstavnicima svoje države na pregovorima branim pravo na konstitutivnost i borim se za zaštitu od nametanja pozicije manjine Srbima na KIM. Mi, nažalost, imamo ucenjenu državu i na terenu ugrožen narod i zbog toga moramo da imamo jedinstven pristup, što ne isključuje mogućnost da na pojedine Ahtisarijeve nametnute agende kažemo i ne - izjavila je za Danas Rada Trajković, potpredsednik Srpskog nacionalnog veća KIM.
Marko Jakšić objašnjava za naš list da je "deo beogradskog tima učestvovao na pregovorima o pravima manjina, jer dobar deo međunarodne zajednice želi da okrivi Beograd da blokira i koči napredak bečkih pregovora". Prema njegovim rečima, neučestvovanje na pregovorima onih koji se to najviše i direktno tiče, predstavnika kosovskih Srba, deo je poruke međunarodnoj zajednici.
Komentarišući polemike u vezi sa sastavom i učešćem beogradske delegacije na jučerašnjim razgovorima, Dušan Bataković kaže da je "naš tim bio kompetentan, a da je sam sastanak dao za pravo odluci predstavnika kosovskih Srba da ne učestvuju jer kosovski Albanci nisu odustali od stava da su Srbi nacionalna manjina na KIM".

KOJEN: Pregovori ulaze u kritičnu fazu

- Koordinator beogradskog pregovaračkog tima Leon Kojen kaže za Danas da se rešenja o nadležnosti opština u obrazovanju, zdravstvu, bezbednosti, vezama s Beogradom koja je Unosek ponudio u ponedeljak na razgovorima o decentralizaciji, uklapaju u takozvani Roanov dokument koji je Beogradu i Prištini predstavljen posle druge runde pregovora. Problem je što, kako naglašava Kojen, "ponuda ne sadrži suštinski nove elemente u odnosu na ranije stavove Unoseka".
- Suština pitanja decentralizacije je u nadležnostima većinskih srpskih opština. Ako nije rešeno ovo ključno pitanje, onda nema mnogo smisla razgovarati ni o drugim aspektima decentralizacije, uključujući i formiranje novih opština sa srpskom većinom. Zbog toga je Beograd tražio još jedan sastanak na ekspertskom nivou na kojem će se ponovo razgovarati o nedležnostima opština. Slična situacija je i u pregovorima o zaštiti crkvene i kulturne baštine, gde Beograd insistira da u sporazum o zonama zaštite obavezno budu uključeni i režim bezbednosti i vraćanje crkvene imovine - objašnjava Kojen.
Prema njegovoj proceni, pregovori ulaze u kritičnu fazu u kojoj treba da se vidi da li je kompromis moguć.
- Beograd je pokazao spremnost na kompromis, jer je odustao od političke autonomije za kosovske Srbe koju je tražio Beogradskim planom iz 2004. godine. Mi se dosledno zalažemo za kulturnu i socijalnu autonomiju za srpsku zajednicu na KIM kojoj moraju da budu vraćena osnovna prava i normalni uslovi života obezbeđeni uz pomoć Beograda - ističe.

Šaljin papir

U javnost je "procurelo" da se prošlog petka na pripremnom sastanku prištinskog pregovaračkog tima za jučerašnje bečke pregovore koordinator radnih grupa za pregovore Blerim Šalja pojavio s novim tekstom platforme. Prištinski izvori tvrde da Šaljin papir nije imao šanse da prođe pored devet meseci pripremanog dokumenta na 65 strana koji je znatno pre jučerašnjih pregovora dostavljen Unoseku.

Ostale vestiArhiva