Vesti
Politika
Simovići na viskiju
09.08.2006. 08:00
Izvor: Politika
Simovići na viskiju
Sve glasnije priče o povratku članova „zemunskog klana” u Beograd
Braća Aleksandar i Miloš Simović, odbegli članovi „zemunskog klana”, viđeni su krajem maja ove godine u kafiću u strogom centru Beograda, poznatom po tome što se u njemu okupljaju osobe iz kriminalnog miljea, saznaje „Politika” iz pouzdanih izvora u policiji.

Ono što je posebno indikativno za policiju jeste da su Simovići viđeni samo nedelju dana pre surove likvidacije Zorana Vukojevića Vuka, svedoka saradnika, koji je otet, mučen, a potom i likvidiran 3. juna ove godine.

I drugi izvor našeg lista potvrđuje da su Simovići viđeni u pomenutom kafiću. Isti sagovornik prepričava reči jednog od konobara tog kafea koji je opisao da je u prostoriji nastao muk u trenutku kada su Simovići ušli unutra.

– Naručili su viski, popili ga i otišli. Niko nije mogao da veruje šta se dogodilo – prepričava naš sagovornik.

Izvori „Politike” kažu da se neki od odbeglih Zemunaca često vraćaju u zemlju iz jedne države u okruženju u kojoj su posle atentata na dr Zorana Đinđića našli svoje utočište. U Srbiju ulaze uhodanim ilegalnim kanalima. Naši sagovornici dodaju da su se pojedini članovi „zemunskog klana” u prvo vreme najverovatnije krili u Srbiji, da bi kasnije pobegli „napolje”. To je navodno slučaj sa braćom Simović i Milanom Jurišićem za koje se pretpostavlja da su se u prvih nekoliko meseci posle atentata na Đinđića najverovatnije krili u Zemun Polju.

U inostranstvu se sklanjao Ninoslav Konstantinović i njega je policija krajem 2003. godine locirala u Roterdamu, Holandija. Naša policija je tada obavestila holandsku koja je hitno krenula u akciju, ali je Konstantinović uspeo u poslednjem trenutku da pobegne, ostavivši iza sebe rođenog brata Slađana koji je tom prilikom i uhapšen.

Na poternici MUP-a Srbije trenutno najtraženije lice je Vladimir Milosavljević zvani Vlada Budala. On je prema optužnici kobnog 12. marta dovezao „pasatom” atentatora Zvezdana Jovanovića u zgradu u Ulici admirala Geprata. Milisavljević je, posle ubistva Đinđića, odvezao isti automobil do Starog sajmišta gde ga je spalio. Pored ovog, Budala je osuđen za otmicu Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga”, a osumnjičen je za niz ubistava koja su poslednjih godina izazivala veliku pažnju javnosti, poput likvidacije Nenada Batočanina, visokog funkcionera Saveznog MUP-a, i Željka Škrbe, krajem prošle godine.

Takođe, Milosavljević je učestvovao u ubistvima Zorana Uskokovića Skoleta, braće Šljukić, osumnjičen je za saučesništvo u pokušaju ubistva Ljubiše Buhe Čumeta... Prošle godine se pričalo da se, zajedno sa Milanom Jurišićem Juretom, krije u Norveškoj, gde navodno ima veoma razvijen posao sa salonima za masažu koji su u stvari paravan za prostituciju. I pored toga, Budala i Jure još nisu uhapšeni.

Milan Jurišić Jure je, inače, optužen za teroristički napad na sedište Demokratske stranke Srbije i niz drugih najtežih krivičnih dela.

Intenzivno se traga i za Sretkom Kalinićem zvanim Beli, koji je na dan atentata zajedno sa Miletom Lukovićem Kumom, naoružan automatskom puškom, obezbeđivao neposrednu podršku trojici likvidatora, u parkiranim kolima u Ulici admirala Geprata. Inače, Kalinić je u klanu bio klasičan egzekutor jer je direktno učestvovao u skoro svim ubistvima koja je počinila ova kriminalna organizacija. Na teret mu se stavlja da je ubio Zorana Uskokovića Skoleta, Miloša Stevanovića, Todora Gardaševića, braću Šljukić, Jovana Guzijana Cunera, Radeta Cvetića i Čumetovog telohranitelja Ivicu Nikolića.

Kad je reč o Simovićima, stariji brat Aleksandar je na dan atentata bio u sobi iz koje je pucano zajedno sa Zvezdanom Jovanovićem, dok je Miloš bio „operativac” klana koji je imao zadatak da prenosi naređenja Dušana Spasojevića i Milorada Lukovića Legije ostalim članovima grupe. Tog 12. marta, on se nalazio u blizini mostarske petlje gde je osmatrao i javljao tačno vreme prolaska dr Zorana Đinđića. Inače, Miloš i Aleksandar Simović su osuđeni zbog otmice Miroslava Miškovića, a osumnjičeni su za postavljanje eksploziva u Buhin „Difens roud”, ubistvo Srđana Ljujića, krajem 2000. godine, podstrekivanje ubistva braće Šljukić...

Policija traga i za Ninoslavom Konstantinovićem Ninom. On je, inače, pronašao napušteni poslovni prostor u zgradi u Ulici admirala Geprata broj 14 na drugom spratu, sa čijeg se prozora vidi sporedan ulaz u Vladu Republike Srbije, na koji je premijer Đinđić ulazio. Na dan atentata, Nino Konstantinović je bio u sobi iz koje je pucano zajedno sa atentatorom Zvezdanom Jovanovićem i Aleksandrom Simovićem. Posle izvršenog ubistva, on je snajpersku pušku iz koje je pucano zakopao na gradilištu u neposrednoj blizini Palate federacije. Pored ovog, sumnjiči se i za niz drugih krivičnih dela.