REDOVAN obrok, s vremena na vreme po neka nova „krpica“, odlazak u pozorište, bioskop, koncert i makar deset dana letovanja. Pristojan život teško je zamisliti bez nekog od ovih prohteva. Takav standard, ipak, je daleko od većine građana Srbije, jer traži skoro 130.000 hiljada dinara mesečno. Nedostižan je jer je prosečna zarada u Srbiji 35.538 dinara. Precizne statistike još nema, ali grube procene govore da pristojan život u Srbiji može sebi da priušti tek svaka deseta porodica. Da bi kućni budžeti raspolagali sa tolikom sumom, i to pod uslovom da je dvoje zaposlenih u tročlanoj porodici, morali bi da primaju duplo veće plate. Statistika, međutim, otkriva i da u Srbiji retko koje domaćinstvo živi sa pune dve plate, već jednu zaradu pojačava jedna penzija. U brojkama, to je oko 47.000 dinara. U Srbiji najviše deset odsto ljudi živi pristojno. Tome treba dodati još jedan do dva procenta ekstrabogatih, a svi ostali žive krajnje nepristojno - smatra Ranka Savić, predsednik Asocijacije nezavisnih i samostalnih sindikata. - Računica kaže da dva miliona ljudi žive blizu i ispod linije siromaštva. Pre nekoliko dana sam obišla sedam preduzeća u Mladenovcu, koji je beogradska opština, i uverila se da ti ljudi žive katastrofalno. Plate su od 20.000 do 25.000 dinara. U „Jumko“ Vranju rade za malo više od 9.000 dinara. Ljudi su besni, jer država pokušava da nas uvede u red, traži da se plaćaju računi, preti kaznama, oduzimanjem imovine, a ona je sama u neredu. Ona duguje svima. Ti koji žive pristojno mahom rade, kaže Ranka Savić u državnoj upravi, bankama i osiguravajućim društvima. A sem iznosa zarade, od dobrog dela ove zemlje ih deli i datum njene isplate. Dok njihove plate ležu od 1. do 5. u mesecu, većina radnika u privredi živi pod stresom hoće li zarada ikada stići. SAMO za osnovne, egzistencijalne potrebe porodici od četiri člana treba u rasponu od 80.000 do 120.000 dinara. To zavisi od mesta boravka - ističe ekonomista Dragovan Milićević. - Troškovi stanovanja su u velikim gradovima skuplji nego u manjim sredinama. Potrebe za osnovnim namirnicama su uglavnom svuda iste, ali treba uzeti u obzir ako neko poseduje automobil. Ta porodica ima troškove održavanja, parkiranja, saobraćajnih kazni i svih onih izdataka koje ovakav položaj čini još težim. I tu se, naravno, ne završavaju ljudske potrebe. Osim hrane, pića i doma, za život su neophodni obrazovanje, kultura, pa i zabava. A i to košta. Za drugi nivo potreba, koji neposredno utiču na kvalitet života i određuju čoveka kao humano biće, prema mom mišljenju se u proseku mesečno mora dati od 50.000 do 60.000 dinara - dodaje Milićević. - Prema tome, za uobičajan život prosečne porodice minimum sredstava je od 150.000 do 200.000 dinara. Nažalost, to je veoma blizu nivou u bližem i daljem okruženju. Još uvek su neke cene, poput ugostiteljskih usluga i obrazovanja, u Srbiji niže, pa je i potreban novac za prosečan život manji ovde, nego u Sloveniji i Hrvatskoj. S druge strane, prosečna primanja srpske porodice su daleko manja nego u okruženju, što je osnovni faktor određenja standarda srpske porodice. Nezahvalno je određivati koliko bi to koštala pristojna potrošačka korpa, pre svega zbog rastegljivosti pojma „pristojna“. Cenovnici u radnjama sugerišu da je za hranu i hemiju tročlanoj porodici mesečno potrebno oko 40.000 do 45.000 dinara. Nikad ne znam koliko mi tačno ode na hranu, ali iako imamo pristojne plate, na kraju meseca nikada nismo u plusu - kaže Sonja Vujić. - U velike nabavke idemo na svakih deset dana do dve nedelje i račun je retko kada manji od 20.000 dinara. Sigurno još 15.000 damo za struju, komunalije, telefone, internet i te prateće kućne troškove. Pošto nemamo minimalne zarade, plaćamo i maksimalnu cenu vrtića. To je blizu 9.000 mesečno. U preciznu računicu ne bi da ulaze ni potrošačka udruženja, ali jasno poručuju da bi politika cena, u uređenoj državi, mogla da bude drugačija. Takva da potrošači ne snose sve troškove u lancu. Koliko treba za pristojan život prosečne porodice teško je reći, svako ima svoje aršine - objašnjava Edina Popov, predsednica UO Asocijacije potrošača Srbije (APOS). - Žalosno je to što država i proizvođači sve svoje troškove i neracionalnosti svaljuju na leđa potrošača. Znaju da ne možemo da ih kaznimo i da biramo druge. To je jedan zatvoren krug, gde je položaj potrošača više nego očajan, bez trenutne mogućnosti da bilo šta učine da ga poprave. Popova dodaje da je nedavno njihovo uporedno analiziranje kvaliteta i cena jestivog ulja na tržištu Srbije i Nemačke pokazalo da je litar tog proizvoda kod nas 1,5 evra, a kod njih 0,9 do 2,2 evra. Plata u Nemačkoj je oko 1.000 evra i više od tri puta veća od srpske prosečne zarade. PRISTOJAN život u Srbiji, sa tim će se složiti većina, mora da uključi i isto tako pristojno letovanje. A tu su cene raznovrsne. Na njih, međutim, treba dodati i vanpansionsku potrošnju. Aranžman za tročlanu porodicu, koja ima malo dete, u našoj agenciji može da se nađe već od 400 evra za deset dana u hotelu u Grčkoj - kaže Milica Žarković iz „Kontikija“. - S druge strane, u ponudi su i hoteli u kojima je deset dana po osobi i po 1.200 evra, pa letovanje za porodicu košta i 3.000 evra. Nema pravila koji se aranžmani brže prodaju, ali uvek vlada interesovanje za specijalne ponude. To znači da ma koliko davali za svoje letovanje, naši građani vode računa o popustima. Mi smo našu računicu tako obračunali da bi tročlana porodica mogla da se pristojno odmori za ukupno 1.500 evra. To znači da bi svaki mesec morali da stavljaju sa strane oko 15.000 dinara, ako izuzmemo mesec kada putuju ili onaj odmah po letovanju. U obračun nismo uključili ni povremeni obilazak neke svetske prestonice ili odlazak na zimovanje. Oni bi iz džepa izvukli najmanje još 1.500 evra. Mnogi smatraju da to spada u pristojan život, ali je činjenica da su tolika putovanja, nažalost, nedostižna ubedljivoj većini naših građana.

Ostale vestiArhiva