Od naših ljudi iz sveta u Srbiju je 2010. stigla 3,1 milijarda evra, podatak je Narodne banke Srbije. Iako su nam „dragi naši” iz tuđine lane poslali za 100 miliona evra manje nego u rekordnoj 2009, ta pošiljka, kao i sve proteklih godina, bila je dragocena. Kako onima na čiju je adresu stigla, tako i svim građanima i državi. Po statistici NBS, od 2000. zaključno sa 2010. godinom ukupni devizni priliv od doznaka iz inostranstva dostigao je 27,6 milijardu evra.

Godišnje u proseku gotovo dvostruko više od očekivanih 1,4 milijarde evra od prodaje „Telekoma Srbija”. Da bi se stekla predstava „kolike su to pare”, prošle godine Srbija je izvezla robu za 7,4 milijarde evra, a očekivani manjak u ovogodišnjem državnom budžetu je oko 1,5 milijardi evra.

Po evidenciji Svetske banke, Srbiji je od 2000. godine od njenih ljudi iz rasejanja stiglo mnogo više. Statistika ove međunarodne finansijske organizacije je zabeležila da je od 2000. do 2010. godine oko četiri miliona naših ljudi iz sveta u zemlju poslalo ukupno 42,96 milijardi dolara, kaže dr Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. U prošloj godini 5,580 milijardi dolara.

– Prema rezultatima najnovijih istraživanjima analitičara Svetske banke, po prosečnom iznosu pristiglih doznaka po stanovniku od 2000. do 2009. naša zemlja je na petom mestu među rangiranih 155 država – kaže Grečić. – U tom periodu u Srbiju je ukupno stiglo 37,38 milijardi dolara, u proseku 736.053 dolara po stanovniku.

Ako je verovati analitičarima Svetske banke, od 2000. zaključno sa 2009. godinom, svakom žitelju Srbije u proseku je iz sveta u novcu i robi stizalo po 73.605 dolara godišnje, ili 6.133 dolara mesečno.

Na Međunarodnoj konferenciji o novčanim doznakama srpske dijaspore, održanoj krajem aprila prošle godine, viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković kazao je da su doznake iz inostranstva 2009. iznosile 3,2 milijarde evra, odnosno 4,6 milijardi dolara, i da su imale vrednost 40 odsto izvoza Srbije. Objasnio je da se podaci razlikuju od procena Svetske banke zbog drugačije metodologije.

Svi se slažu da bi se bez deviza naših građana na radu u inostranstvu u proteklih deset godina, kao i u drugoj polovini prošlog veka, živelo mnogo skromnije. Koliko bismo danas plaćali evro da su pošiljke deviza naših ljudi iz belog sveta bile, na primer, samo za trećinu manje? Tu računicu niko nije izveo, ali granica od 100 dinara za evro sigurno bi bila prekoračena mnogo ranije. Prema računici ekonomista, u proteklih deset godina u proseku smo trošili za petinu više nego što smo zarađivali.

– U 2010. potrošili smo za 16 odsto više nego što smo zaradili, što je oko 4,8 milijardi evra, a to se dobrim delom pokrilo doznakama naših građana iz dijaspore – ukazuje dr Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije. – Što je najvažnije, te pare nismo morali da vraćamo.

Nikolić podseća da su upravo doznake naših ljudi bile najvažniji faktor rasta deviznih rezervi NBS posle 2000. Doznake su bitan činilac i povećanja devizne štednje (sa jedne milijarde 2003. na više od sedam milijardi evra na kraju 2010.) Znatan deo unetih deviza se štedi u bankama, koje nude i dvostruko veće kamate od uobičajenih u Evropi i svetu.

Prema podacima NBS, udeo transfera u prošlogodišnjoj ukupnoj sumi doznaka kao što su rente, penzije, invalidnine i ostala socijalna davanja, iznosio je 395,6 miliona evra.

Inače, doznake fizičkih lica preko deviznih računa u Srbiju najviše dolaze iz Nemačke, zatim iz Švajcarske, SAD, Francuske i Austrije.

– Samo mali procenat deviznih doznaka je korišćen za štednju i za ono što se naziva produktivnim investicijama, koje donose dohodak i otvaraju nova radna mesta – ukazuje Vladimir Grečić.

Da bi se taj novac ulagao u proizvodnju i zapošljavanje, od čega bi svi imali koristi, Ministarstvo za dijasporu izradilo je elektronski katalog investicionih projekata za ulagače iz dijaspore sa ponudom 193 konkretnih investicionih projekata iz 68 opština i gradova, koji je u oktobru prošle godine predstavljen Vladi Srbije.

Projekti su pripremljeni u saradnji s lokalnom samoupravom, Privredne komorom Srbije i centrima za dijasporu pri Regionalnim privrednim komorama. Cilj je da se u što većoj meri iskoriste veliki ekonomski kapaciteti našeg rasejanja i da se ohrabre da investiraju u mnogo većoj meri nego što je to slučaj bio do sada.

Najveći deo, 40,6 odsto investicionih projekata, odnosi se na mogućnost ulaganja u postojeće ili nove kapacitete u turizmu, 20,3 odsto na ulaganja u industrijske zone, 18,7 procenata u infrastrukturu, 9,3 u ekologiju, a 10,3 odsto su projekti u oblasti agrara i proizvodnji zdrave hrane.

Za one gradove i opštine čija se ponuda investicionih projekata ne nalazi na ovom multimedijalnom DVD-u, predviđena je mogućnost objavljivanja putem internet prezentacije Ministarstva za dijasporu, kao i mogućnost ažuriranja postojećih projekata novim podacima i projektima.

Ministarstvo u je ovaj multimedijalni investicioni katalog do sada predstavilo u Austriji, Kini i Južnoafričkoj Republici. U narednom periodu biće predstavljen našim poslovnim ljudima i njihovim inostranim partnerima u svim većim centrima srpske dijaspore.

Ovaj investicioni katalog biće distribuiran na više od 5.000 adresa naših poslovnih ljudi, na adrese klubova, organizacija i asocijacija u dijaspori, kao i diplomatsko konzularnim predstavništvima u inostranstvu.

Od 2000. godine do danas, dijaspora je, kažu u ovom ministarstvu, direktno investirala 550 miliona dolara u srpsku ekonomiju i osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposlila oko 25.000 ljudi, ali su mogućnosti mnogo veće.

Ostale vestiArhiva