U ovom trenutku u našoj zemlji najkritičnije liste čekanja su za zračenje, operaciju katarakte, ugradnju kuka i kolena, jer ti pacijenti na zdravstvenu uslugu čekaju dva i po meseca pa sve do godinu dana. Ni kada je reč o dijagnostici situacija nije dobra, budući da pregled na magnetnoj rezonanci i skeneru bolesnici čekaju do devet meseci. Za sada su jedino pod kontrolom liste za operacije na srcu, jer najteže pacijente šalju i u inostranstvo, na primer, Švajcarsku i Tursku, na operacije.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) je doneo odluku da zdravstvenim ustanovama u Srbiji ubuduće novac za kupovinu sanitetskog, ugradnog i drugog potrošnog materijala koji je potreban za izvođenje operacija daje prema broju urađenih intervencija. Ukoliko jedna bolnica, primera radi, isplanira da će uraditi 100 dijagnostičkih procedura i 50 operacija na oku, i to ne obavi, automatski će dobiti manja sredstva. Na ovaj način RZZO želi da stimuliše zaposlene da rade više, ali i da utiče na smanjenje lista čekanja, saznaje “Blic”.
Zbog toga je i RZZO inicirao sastanke sa direktorima svih zdravstvenih ustanova koje imaju liste čekanja.
– Imali smo sastanke sa direktorima kardiohirurških centara, očnih klinika i onkoloških bolnica kako bi se revidirale liste čekanja, jer smo ustanovili da se neki pacijenti za operaciju srca nalaze na nekoliko lista čekanja. Ispostavilo se da je ista situacija i sa listama čekanja za operaciju katarakte. Pitali smo ih šta je razlog što pacijenti toliko čekaju. Da li je to nedostatak ili nedovoljno obučen kadar, manjak kapaciteta. Svi će nam poslati svoje analize, koliko intervencija rade, koliko bi mogli i na osnovu toga donećemo neke normative – kaže Sanja Mirosavljević, portparol RZZO.
Analizom rada magnetne rezonance i skenera utvrđene su velike razlike u efikasnosti rada ovih aparata. U pojedinim centrima aparati se koriste samo u jednoj smeni iako pacijenti čekaju i do devet meseci na ovaj pregled. Nekoliko bolnica samo na papiru ima ove aparate, dok u stvari oni već dugo nisu u funkciji.
Dalje, lekari su uočili da većina pregleda urađenih na magnetu nisu bili potrebni, odnosno da su nalazi bili negativni.
– Institut za majku i dete i Univerzitetska klinika u Tiršovoj imaju nove magnetne rezonance i na njima pregledaju samo decu. Za šest meseci obavili su oko 500 pregleda. Zbog toga smo kao hitnu meru predložili da se i odrasli upućuju u ove ustanove. Tako će internim uputom pacijent iz Kliničkog centra biti pregledan u Tiršovoj, a u Institut za majku i dete slaće se oni koji čekaju u KBC-u Bežanijska kosa – objašnjava Mirosavljević.
Nakon sastanka sa direktorima oftalmoloških klinika ustanovljeno je da ustanove iz sekundarnog nivoa nedovoljno rade operacije katarakte i da se većina pacijenata upućuje u velike centre. Razlog za to je nedovoljan broj obučenog kadra.
– U oftalmologiji ne nedostaje kadar, niti operacione sale, a na intervenciju pacijenti čekaju i do godinu dana. Dogovorili smo se da veliki centri povećaju broj intervencija. Tako će KCS u uraditi dodatnih 1.000 operacija, Kragujevac 300, a Niš 500. Poenta je rasteretiti kliničke centre kako bi mogli da se posvete težim operacijama – ističe Mirosavljević.

Ostale vestiArhiva