Vesti
Politika
Tadić: Evropa nema alternativu
13.05.2011. 20:00
Izvor: RTS
Tadić: Evropa nema alternativu
Srbija nema alternativu integraciji u Evropsku uniju, jer će taj proces građanima obezbediti nova radna mesta, mladima šansu, a društvu stabilnost, rekao predsednik Boris Tadić u Oslu na konferenciji o progresivnom upravljanju.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Oslu da Srbija nema alternativu integraciji u Evropsku uniju, jer će taj proces građanima obezbediti nova radna mesta, mladima šansu, a društvu stabilnost.
Na konferenciji "Napredno upravljanje", koja je okupila veći broj evropskih lidera iz partija levog centra, Tadić je obrazložio zašto je Evropska unija najbolji izbor za zemlje Zapadnog Balkana, ali i zašto je integracija regiona u najboljem interesu Unije.
"Zapadni Balkan je evropsko tlo i rešavanje problema na tom prostoru je najbolje rešenje i za evropske interese", naglasio je Tadić na panelu Kako vlade levog centra mogu da naprave razliku u upravljanju zemljom.
Stoga Evropska unija, prema njegovim rečima, mora da shvati da ostavljanje Balkana izvan svojih granica ima svoju cenu.
Istovremeno, približavanje zemalja regiona Evropi, uključujući Srbiju, otvara prostor za rešavanje njihovih problema.
"Moja ideja je da pokušam da rešim konflikte, jer u atmosferi konflikta nema napretka i nema društva socijalne pravde, a bez toga nema prave perspektive. Rešavanjem konflikta bićemo bliži EU", rekao je predsednik Srbije.

Politička i ekonomska šteta krize
Prema Tadićevim rečima, Srbija je veoma pogođena svetskom ekonomskom krizom, pa i političkom krizom na severu Afrike, jer je veliki broj srpskih radnika na tom području imao posao, a država značajne investicije. Štete su na ekonomskom, ali i na političkom planu.
"Kriza je najbolja atmosfera za populiste i nacionaliste", ukazao je Tadić, ističući da je Srbija ionako ranjivo društvo, sa nasleđem ratova devedesetih godina.
"Srbija je učinila mnogo na pomirenju u regionu i na sprovođenju reformi", naglašava Tadić, "ali se posledice ratova i dalje osećaju, a očekivanja građana su velika".
"Sada je najznačajnije otvarati nova radna mesta, jer su krizom najviše pogođeni mladi ljudi i ljudi stariji od 50 godina koji su ostali bez posla", istakao je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, Srbija se nosi i sa drugim problemima, kao što je rešavanje pitanja saradnje sa Haškim tribunalom, ili organizovani kriminal, koji opterećuje mnoge zemlje u regionu.
"Nećemo posustati u borbi protiv organizovanog kriminala, jer time stvaramo i stabilniju Evropu", dodao je Tadić.
Socijalna pravda i ekonomska efikasnost ciljevi su kojima, sudeći po debati u Oslu, kao i Srbija, teže i druge zemlje u Evropi.

Fokus na mlade ljude
Norveški premijer Jens Stoltenberg istakao je da progresivna politika kombinuje potrebu društava za socijalnom pravdom i za ekonomskom efikasnošću, i ocenio da se te dve stvari međusobno ne isključuju.
"Verujemo da su socijalna društva fer društva, ali i da u njima postoji ekonomska efikasnost. Jedno ne isključuje drugo. Posle ekonomske krize, mi nastavljamo da podržavamo socijaldemokratsku ekonomsku opciju", dodao je premijer Norveške.
Stoltenberg je rekao da je sada potrebno usmeriti fokus na mlade ljude, kao i na emigrante, jer su oni najviše pogođeni krizom, ocenivši da u ovom trenutku najviše zabrinjava mogućnost da nezaposlenost ostane na visokom nivou.
"Lekcija nordijskih zemalja jeste da je potrebno ulagati u porodicu, i pokazuje se da je visoko učešće žena u svim poslovima osnov za uspeh skandinavskih država", naglasio je norveški premijer.
Grčki premijer Jorgos Papandreu je, govoreći o ekonomskoj krizi u kojoj se njegova zemlja nalazi, rekao da to pokazuje da je "grčka ekonomska drama i evropska drama".
"Sada je na testu naša solidarnost i umesto pesimizma potrebna je politika nade", rekao je Papandreu, navodeći lični primer, kada je Norveška pomogla njegovoj porodici koja je imala izbeglički status, jer nije mogla da dobije grčko državljanstvo.
Na dvodnevnoj konferenciji, koja je juče počela, učestvuju lideri partija levog centra iz evropskih i drugih zemalja, kao i oko 200 uglednih naučnika, političara i istraživača.