Na listama za parlamentarne izbore u Tunisu biće jednak broj muškaraca i žena. U Srbiji se pregovara kako da na izbornim listama trećina budu žene.

Četrdeset dve organizacije civilnog društva, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova i više od sto pojedinaca pružilo je podršku inicijativi „Stvarnih 30 odsto” kojom se predlaže amandman na član 8. Predloga izmena zakona o izboru narodnih poslanika. Tim amandmanom bi na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi (prva tri mesta, druga tri mesta i tako do kraja liste) morao da bude najmanje po jedan kandidat – pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi.

„Po trenutnom predlogu zakona, stranka koja osvoji 15 mandata u parlamentu imala bi samo tri predstavnika manje zastupljenog pola. Kada bismo primenili rešenje iz ovog amandmana to bi bilo pet, što je stvarno 30 odsto. Predlog amandmana je u skladu sa Ustavom i Zakonom o ravnopravnosti polova, koji garantuju ravnopravnost žena i muškaraca i obavezuje državu da vodi politiku jednakih mogućnosti. Takva politika pretpostavlja i usvajanje posebnih mera koje doprinose ostvarivanju ravnopravnosti žena i muškaraca”, objašnjava Miloš Đajić, predsednik UO Centra modernih veština (CMV).

Centar je inicijativu podneo Odboru za ravnopravnost polova i Odboru za evropske integracije koji nisu nadležni za ovaj akt već je to Odbor za pravosuđe. Posle toga CMV je inicijativu poslao svim preostalim odborima (ima ih ukupno 30) i predsednici Narodne skupštine Slavici Đukić-Dejanović, a amandman će podneti i Aleksandra Jerkov, poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Svetlana Stojanović, poslanik DSS-a, kaže da bi moglo da bude i 50 odsto žena jer ih je toliko u populaciji. „Uvek ću se zalagati da bude više žena, ako budem u prilici založiću se i sada. U unutrašnjosti je to još veći problem”. Ali ona dodaje da je i naša kultura takva da se žene manje bave politikom, iako ne vidi smetnju da se bave i napreduju u politici. Podseća da je, kao žena, bila potpredsednik svoje stranke i da joj je bilo pomalo neprijatno, ali da se nada da je bar bila najbolja od svih žena.

Jedna poslanica, koja nije želela da joj se objavi ime, smatra da je predlog da na listi bude svaka četvrta žena i da se žena zamenjuje isključivo ženom dobar predlog. „Na primer, jedan muškarac se izbori za 35. mesto na listi, a onda zbog ove odredbe padne na 45. mesto. Muškarci misle da je i važeće rešenje preterano, a važno je da se ne pravi problem već partnerstvo među ženama i muškarcima”, dodala je ona.

Njen kolega iz druge stranke, koji takođe nije želeo da mu se objavi ime, slaže se da je stari predlog dobar, odnosno da na listi bude svaka četvrta žena. „To što će na listama biti pravi redosled poslanika mnoge će oštetiti naročito partije koje idu na izbore u koalicijama i kojima je već teško da sastave liste. Kada se tu umešaju i žene biće haos. Dogodiće se da neki odrade kampanju, a da ne dobiju ništa. Jesam za pozitivnu diskriminaciju, ona postoji i u svetu, ali se sada dlaka cepa nadvoje”.

Zakon o izboru narodnih poslanika neće biti lako promeniti pa je pitanje koliko će ovaj „detalj” privući pažnju poslanika. O njemu bi trebalo da se raspravlja naredne nedelje. Srbija je prihvatila pozitivnu diskriminaciju iako se još čuje – zašto bi u parlamentu sedela trećina žena ako ne znaju da rade. Verovatno da i mnogi muškarci nisu znali ali su naučili sedeći godinama u skupštini. Tako će naučiti i žene. Ali to ne treba raditi na silu. U parlamentima Francuske i Velike Britanije nema 30 odsto žena, ali im to niko, kao demokratskim zemljama, ne zamera. Njihove žene očigledno nisu oduševljene politikom kao profesijom.

Ostale vestiArhiva