Kada je pre godinu dana dvadeset i sedmoro probranih ljudi sa zvanjem ekonomskih diplomata poslato u zemlje Evropske unije, države regiona, Rusiju, Kanadu, Ukrajinu i SAD, s namerom da doprinesu kvalitetnim informacijama i realnim ocenama koje bi omogućile kreiranje strategije Srbije prema konkretnom tržištu i pospešile investicije u srpsku privredu, postavilo se pitanje njihove isplativosti.

U svet su krenuli od maja do septembra prošle godine s konkretnim zadacima, zavisno od ekonomske strategije Srbije u odnosu na zemlju u kojoj su, ali i jednim zajedničkim – da ispitaju tamošnja tržišta, zakone i poslovnu praksu i skrenu pažnju na našu državu i njenu privredu, te tako utiču na promenu generalno negativne slike o nama.

“Ekonomski savetnici imaju veoma konkretne zadatke. Oni doprinose i kvalitetnim informacijama i realnim ocenama koje omogućavaju kreiranje strategije Srbije prema konkretnom tržištu, i usmeravanje aktivnosti na moguće tačke ukrštanja stranih partnera i konkurentnih prednosti Srbije. Njihov fokus rada u velikom delu zavisi od ekonomske strategije Srbije u odnosu na konkretnu zemlju. Tako su se u državama Zapadne Evrope uglavnom bavili prezentacijama usmerenim na potencijalne investitore, učešćem na značajnim sajmovima, ostvarivanjem značajnih novih kontakata. U regionu najčešće su bili usmereni na prevazilaženje problema u funkcionisanju CEFTA sporazuma i omogućavanje daljeg nesmetanog izvoza iz Srbije. Na daljim tržištima uloženo je dosta napora na samo stavljanje Srbije na mapu interesovanja i menjanja generalno negativne slike o Srbiji“, objašnjava Jelena Marjanovic, pomoćnik ministra ekonomije, koja je zadužena za bilateralnu ekonomsku saradnju.

Danas se ponovo postavlja pitanje isplativosti slanja ekonomskih diplomata u svet, ali ovog puta gledano kroz učinke rada koje je teško sabrati, jer u inostranstvu ima i predstavnika drugih institucija koje se bave istim poslom. Ono što je sabrano jesu troškovi. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, na čijem su platnom spisku, izdvojilo je za njih 98 miliona dinara, što je u potpunosti usklađeno sa troškovima diplomata koje postavlja Ministarstvo spoljnih poslova. Da li se uloženi novac isplatio?

UOPŠTENE OCENE

Uloga ekonomske diplomatije je jasna – ona treba da pronađe “tržišnu nišu” kako za velike, tako i za male zemlje poput Srbije, i osigura joj ekonomski rast. Nadležni veruju da su zahvaljujući svojoj mobilnosti, učešćem na sajmovima, raznim poslovnim forumima i skupovima, ekonomske diplomate opravdale očekivanja.

“Rezultati rada ekonomskih diplomata su troškovi koje oni prave u inostranstvu”
Milan Kovačević

“Za samo pola godine primetni su rezultati posebno u preseljenju proizvodnje iz zemalja EU u Srbiju. Naglašavamo i mobilnost ekonomskih diplomata koji su svoje delovanje i stvaranje nove mreže kontakata usmerili i van mesta DKP u cilju promocije Srbije, učešća na sajmovima, poslovnim savetima, konferencijama. Treba istaći uporan dalji rad i komunikaciju ES sa stranim partnerima i potencijalnim investitorima i posle poseta na visokom nivou koje su ranije često ostajale bez potrebne akcije realizacije pokrenutih inicijativa”, rekla je Marjanovićeva.

Kao jedan od prvih pozitivnih primera naveden je Minhen, gde su za kratko vreme ostvareni kontakti sa više od 200 firmi. U Jagodinu su njihovim posredstvom došli proizvođači dušeka iz Francuske, Grčke kompanije pokazale su interesovanje za investiranje u našu zemlju iz koje je na tamošnje tržište stigao nameštaj “Forma ideale”, interes za ulaganje u obnovljive izvore energije iskazali su Skandinavci.

I dalje je, međutim, nepoznanica koliko je stranih kompanija upravo zahvaljujući ekonomskim diplomatama počelo da radi u našoj zemlji.

MARKETINŠKI TRIK

U javnosti se različito gleda na taj projekat, pa se postavlja i pitanje da li je to posao izmišljen za partijske kadrove od kojih mnogi nisu ekonomisti. Sumnjičavi su uglavnom ekonomisti, kojima su sporni rezultati tog projekta. Aktuelno je mišljenje da su u eri globalizacije i interneta ekonomske diplomate suvišne, te da je to pre godinu dana više bio marketinški potez vlasti kojim je nastojala da nadomesti slabosti ekonomskih reformi na unutrašnjem planu.

“Rezultati rada ekonomskih diplomata su troškovi koje oni prave u inostranstvu. Nije važno koliko ih imamo i u kojim zemljama, nije dakle u pitanju broj ekonomskih diplomata, već čime se ti ljudi tamo zaista bave, kako su tamo zaposleni, da li rade u našem ekonomskom interesu i na koji način ga zastupaju. Naša diplomatija više se bavi politikom nego ekonomijom, pa u tom smislu mislim da je ekonomska diplomatija promašaj”, kaže Kovačević.

Direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Danilo Šuković ne vidi nikakve efekte tog projekta, te i dalje ostaje pri mišljenju da je to bio ne samo marketinški potez vlasti već i način da se obezbede partijski kadrovi.

“Nepotrebno je da danas u vreme interneta kada su informacije iz celog sveta dostupne praktično svima, kada pri tom i svaka ambasada ima ekonomskog savetnika, u svet slati ekonomske diplomate. Kada globalizacija i internet izlišnim čine i ambasadore, ekonomska diplomatija je tek devalvirana”, naglašava Šuković.

U razgovoru za “Akter” Šuković navodi da ne treba očekivati efekte od ekonomskih diplomata, jer povećanje priliva investicija ne zavisi od njih, njihovog načina predstavljanja naše ekonomije i ostvarenih kontakata, već od rešavanja nekih unutrašnjih problema u zemlji.

“Srbiji su umesto ekonomskih diplomata potrebne ekonomske reforme.Investicije se privlače izgradnjom infrastrukture, jačanjem institucija, pravnom državom, smanjenjem korupcije. Ako toga nema, nema ni stranih investicija”, ističe Šuković.

Očigledno je da se, bez obzira na kontakte i pokazano interesovanje stranih firmi da investiraju u Srbiji, kao prepreka nameću loši zakoni, visoki porezi, dug put do dozvola, korupcija i gomila drugih problema o kojima im neće govoriti naše ekonomske diplomate, ali hoće njihovi investicioni savetnici. Pre nego što se odluče da ovde ulože obratiće se ekonomskim savetnicima u ambasadama svojih država, konsultovaće međunarodne finansijske institucije, banke, agencije... Od njih, a ne od srpskih ekonomskih diplomata, tražiće odgovor na pitanja o sigurnosti kapitala koji planiraju da ulože u Srbiju, jačini institucija, radu pravosudnih organa, predvidivosti situacije, koliko se često menjaju zakoni...

Kada se tako posmatra, ispada da je “skuplja dara nego mera”, te da je od ekonomskih diplomata i njihove veštine predstavljanja srpske ekonomije važnije dobro poslovno okruženje u Srbiji. O tome treba misliti.

Ostale vestiArhiva