Zvaničan stav Srbije u pregovorima sa Prištinom u skladu je sa Ustavom Srbije i stavom da Srbija ne priznaje Kosovo, ali Beograd očekuje da u okviru dijaloga razmatra statusna pitanja, pre svega budući status severa Kosova.
Podela se ne odbacuje kao moguće rešenje, ali je do njega neophodno doći kroz dogovor i dijalog, objašnjava izvor “Blica” iz Vlade. Za sada je to pitanje još daleko.
Hans Ola Urstad, savetnik u norveškom ministarstvu spoljnih poslova, juče je u razgovoru za “Blic”, potvrdio da ideja o podeli Kosova već dugo postoji u međunarodnoj zajednici.
- Potrebno je da se postigne dogovor koji bi zadovoljio obe strane. Ako se Priština i Beograd dogovore to bi moglo da bude prihvaćeno u EU. Ne mogu da zamislim zbog čega Evropljani ne bi podržali i prihvatili nešto oko čega su se dogovorile dve zainteresovane strane - kaže Urstad za “Blic”.
Kao bivši ambasador OEBS-a u Beogradu, on smatra da bi takvo rešenje moglo da obezbedi stabilnost u regionu.
- Ako je dogovor primenljiv i sveobuhvatan verovatno bi doneo i stabilnost, ali samo ako je obostrano prihvaćen - kaže Urstad.
Većina zvaničnika međunarodne zajednice, posebno iz EU odbija u ovom trenutku javno i samu pomisao na podelu Kosova. Stefano Sanino, zamenik direktora Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji kaže za “Blic” da ta tema nije uopšte na dnevnom redu EU.
- Podela Kosova nije prihvatljiva za EU. To nije deo plana kako da se stvari rešavaju. Suština nije u tome da se odsecaju delovi teritorije. Naprotiv, treba naći konkretna rešenja važna za život građana i to u okviru konteksta zemalja u kojima sada žive. Dijalog između Beograda i Prištine je za nas veoma važan i od njega očekujemo konkretne dogovore - kaže Sanino.
Domaći eksperti podeljeni su oko prihvatljivosti podele Kosova. Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava i ekspert za međunarodno pravo, za “Blic” kaže da smatra da je ideja o podeli odlična, ali pod uslovom da se ne razmenjuju teritorije.
- Uveren sam da je ideja podele Kosova odlična, ali pod uslovom da Priština naknadno ne dobije pravo na kompenzaciju, u vidu dela teritorije Srbije koja je naseljena Albancima, a da sever Kosova pripadne Srbiji - kaže za “Blic” profesor Dimitrijević.
On upozorava da razmene stanovništva nikad nisu dobre i da su uvek bolne. Dimitrijević kaže da Srbija “može da zastupa podelu, ali mora da nađe partnera za to”.
- Oni koji ne priznaju Kosovo moraju da odluče sa kim će se dogovoriti o promeni granica. Jer Kosovo niste priznali ako razgovarate o carinskom pečatu i matičnim knjigama, ali ako pričate o promeni granica onda ste ga priznali - upozorava Vojin Dimitrijević.
Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova Srbije, a sada visoki zvaničnik OEBS-a u Beču, smatra da podela ne može da postane prihvatljiva za EU.
- Moj je utisak da je vreme za tu ideju prošlo i propušteno. Možda je moglo o tome da se razgovara u vreme dogovora sa Marti Ahtisarijem, ali tada u Srbiji ta ideja nije bila prihvatljiva - kaže Svilanović za “Blic”.

Ostale vestiArhiva