Reakcije širom sveta bile su skoro euforične , primećuje njujorški dnevnik, ukazujući na reagovanja francuskog predsednika Nikole Sarkozija na samitu G8 u Dovilu, da hapšenje Mladića znači korak napred u evropskim interacijama Srbije, i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki-muna, koji je ocenio da je to istorijski dan za međunarodnu pravdu.
Verovalo se da Mladić imao zaštitu političara i elemenata u vojsci i obaveštajnim službama, ali pošto je pre tri godine vlada predsednika Borisa Tadića došla na vlast, napori za hapšenje Mladića postali su ozbiljniji.
Vreme je isticalo, pošto se očekivalo da tužilac Haškog tribunal prilikom podnošenja izveštaja Savetu bezbednosti UN bude kritičan prema Srbiji, napominje list i dodaje da su diplomate podeljene oko toga da li je samo koincidencija da je do hapšenja došlo u vreme boravka u Beogradu šefice diplomatije Evropske unije Ketrin Ešton.
Odluka o tome da li da se otvore pregovori o članstvu Srbije u EU predviđeni su za jesen, a evropski lideri će sada verovatnije dati zeleno svetlo, konstatuje Njujork tajms.
U oktobru prošle godine, na insistiranje Holandije, šefovi diplomatija EU su odlučili da novi koraci budu odobreni tek kada se svih 27 članica Unije saglasi da Beograd u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.
To je posebno osetljivo pitanje za Holandiju, čiji vojnici nisu sprečili pokolj u Srebrenici. Sada se u saopštenju holandskog premijera kaže se da je došao dobar dan za pravdu i žrtve generala Mladića.
Iako je balkanskim državama pre osam godina poručeno da mogu da se prikljiče evropskim integracijama, Srbija je onemogućena čak i da započne razgovore zbog neuspeha da uhapsi Mladića, a bez perspektive da se Srbija priključi evropskoj porodici, postoji rupa u zapadnoj strategiji za regionalno pomirenje, navodi list.
Sada, uprkos nizu problema u regionu, perspektive se takođe otvaraju i
za Balkan. Direktor Fondacije za otvoreno društvo Heder Grabe izjavila je da je to znak da je Srbija spremna da iza sebe ostavi prošlost, i rehabilituje njenu reputaciju kao zemlje koja može da poštuje međunarodno pravo.
Ona je dodala da, ako Srbija započne pregovore o članstvu sa Crnom Gorom, to će i drugima omogućiti da krenu u taj proceš kada budu spremni, i odblokira se proces za ceo region. Prema njenim rečima, sada i rukovodsto Republike Srpske ima manje prostora za svoj separatistički put koji podriva Bosnu u Herceogovinu.
Svakako, pred Balkanom je još puno prepreka, uključući status Kosova, podele u BiH i političke i ekonomske teškoće u Albaniji i Makedoniji, ocenjuje Njujork tajms i podseća na hrvatske teškoće u prošlosti sa generalom Antom Gotovinom.

Ostale vestiArhiva