Evropska unija i posebno visoka predstavnica Ketrin Ešton su usredsredili napore da EU preuzme bitnu ulogu na Kosovu i na preokretanje tamošnjeg razvoja ka evropskim standardima i iskorenjivanju organizovanog kriminala.
Zato je nužno i smirivanje na potezu Beograd-Priština, a zato u EU i ne odustaju od napora da Euleks bude taj koji bi vodio istragu o izveštaju Saveta Evrope o organizovanom kriminalu i zločinima trgovine organima na Kosovu i Albaniji.
Euleks sad nastoji da u svoje sposobnosti ubedi i zasad još prilično surevnjivog izveštača SE Dika Martija, a prema onome što su međunarodni diplomatski izvori preneli agenciji Beta, Euleks je odmakao u stvaranju posebne "operativne grupe", sistema zaštite svedoka i obezbeđjenja međunarodnih sudija i tužilaca koji bi na
Kosovu i u drugim zemljama istraživali navode iz Martijevog izveštaja.
Insistiranje u EU na "konstruktivnosti" u odnosima s Prištinom nikako ne znači da se od Beograda traži bilo kakvo pristajanje na državnu samosvojnost Kosova, jer i pet članica EU to odbacuju, već da se kroz sporazume o praktičnim vidovima saradnje kroz tekući dijalog s Prištinom, odnosi tako urede da to pospeši regionalnu saradnju i stabilnost.
Takvo je viđenje, prema zvaničnicima EU u Briselu, i nekih uticajnih članica Unije, poput Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Holandije. Mnogi čelnici institucija i članica EU su stavili do znanja da su srpske vlasti hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića otklonile najveću prepreku za brzo otvaranje vrata kandidaturi i pregovorima o članstvu, a da je Srbija "dokazala svoj kredibilitet" i rešenost da
učini sve što je približava EU.
Na i dalje uzdržane stavove zvanične Holandije se gleda prevashodno kao na pitanje unutrašnje politike, što bi moralo da pretrpi promene do jeseni. S pažnjom su zato primljene i reči srpskog predsednika Borisa Tadića da je "Srbija odradila deo svog posla", a da je sad na Uniji da to isto učini, jer svi u EU jesu stalno naglašavali još od načelnog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
EU-Srbija 2008. da će put ka članstvu biti otvoren čim bude uhapšen Mladić.
Ogromna većina komentatora u medijima EU smatraju da više ne sme biti bilo kakvih prepreka za to da i EU sad dokaže sopstveni kredibilitet i ispuni obećanje Beogradu o davanju kandidature za članstvo. Pravi su izuzetak mediji koji su bliski vladama, a koji zagovaraju pritisak na Beograd u cilju "priznavanja realnosti na Kosovu", dakle nezavisnosti, kao što je to nemački "Zidojče Cajtung".
To bi značilo novo političko uslovljavanje, koje bi potpuno odudaralo od uslova EU utvrđenih političkim Kopenhagenskim merilima i sprovođenja reformi u cilju ugrađivanja evropske zajedničke tekovine (acquis communautaire) u politički i ekonomski poredak zemalja kandidata za članstvo.
Politički je nemoguće jer pet članica EU i ogromna većina članica UN ne priznaju Kosovo, kao što je to predočila i visoka predstavnica EU Ešton u Prištini. Zato je teško videti da Tadić nije u pravu kad traži da se sad Srbiji da ono isto što je svojevremeno dato i Hrvatskoj-status kandidata i datum početka pregovora.
Svakako, na to je podsetio i evropski komesar Štefan File, Srbija mora odraditi još ono što su konkretni uslovi, njih desetak, za sprovođenje evropskih reformi do onog stepena da Evropska komisija već krajem jula, a najkasnije u septembru, može da u svoje mišljenje ugradi povoljnu ocenu o spremnosti Srbije da dobije status kandidata i da, što Komisija svakako namerava, predloži Savetu ministara EU i utvrđivanje datuma početka pregovora.
U Briselu misle da je Beograd pogotovo sada sposoban da to ostvari. Prema analizi međunarodnih diplomata, EU besumnje mora voditi računa da će svoj svetski upliv dokazati i kroz dalju stabilizaciju Balkana, što znači da uzme u obzir i to da je Srbija od Drugog svetskog rata bila politički centar Balkana, a to jeste i danas.

Ostale vestiArhiva