Izučavanje matičnih ćelija mora biti nacionalni program i u tom smislu očekujem pomoć države. Takav posao ne može da radi jedan čovek. Primera radi, godišnji budžet mog tima na Institutu „Princ Filip“ u španskom gradu Valensija je 25 miliona evra. Toliko novca ne može da obezbedi pojedinac. A ukoliko ne postignemo konsenzus da to bude nacionalni projekat, preteći će nas ostale naučne ekipe - kaže za „Blic“ genetičar dr Miodrag Stojković povodom najave ministra zdravlja Tomice Milosavljevića da će država podržati njegov rad i do kraja godine urediti zakonsku regulativu.

- Terapeutsko kloniranje kojim ja želim da se bavim na klinici u Leskovcu nema veze sa ovcom Doli. Cilj je lečenje ljudi od teških naslednih i degenerativnih bolesti. Taj tabu treba razbiti - kaže Stojković.

Rešenost države da pomogne našem svetski poznatom genetičaru juče je izneo ministar Milosavljević najavljujući da će zakon o veštačkoj oplodnji posle nekoliko dorada, do kraja 2006. biti upućen Vladi i Skupštini na usvajanje. Upravo ovim zakonom biće dozvoljeno istraživanje embriona u terapeutske svrhe. Prema Milosavljevićem rečima, proizvodnja matičnih ćelija u medicinske svrhe kod nas nije regulisana nijednim propisom.

- Dolaskom Stojkovića, koji je genetičar s međunarodnim ugledom, u Leskovcu bi veoma brzo mogao da počne rad na eksperimentima s matičnim ćelijama iz embriona - ocenio je Milosavljević za Tanjug. On je dodao da podržava ideju Stojkovića da se ta istraživanja pretvore u nacionalni projekt, u koji će se uključiti veći broj naučnih institucija.

Pet godina istraživanja

- Prvi rezultati istraživanja kloniranja u terapeutske svrhe u Srbiji bi bili mogući tek za pet ili više godina. Naravno, uz preduslov da se do kraja godine donese potrebna zakonska regulativa i počne rad na tome - kaže za „Blic“ Branka Vasiljević, direktor Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

Prema njenim rečima, iskustva drugih zemalja govore da je nekoliko godina potrebno i za patentiranje banalnijih stvari, poput određenih lekova dobijenih iz genetičkog materijala, te da ozbiljna istraživanja koja zahtevaju fazu eksperimenta, pretkliničkog, ali i kliničkog istraživanja traju minimum pet godina.

- Imate izuzetak Kube, čiji genetički centar, inače jedan od najboljih na svetu, jako brzo izlazi sa novim lekovima na tržište. Oni preskaču neke od koraka ili ih drastično skraćuju, pa kod njih ova istraživanja traju i mnogo manje. Ipak, bolje je ići korak po korak. Praksa Amerike i Evrope govori u prilog tezi da je važno dobro proveriti efekte svakog leka - kaže Vasiljevićka.

Ona pojašnjava da se od kloniranja u terapeutske svrhe očekuje da doprinese lečenju dosad neizlečivih bolesti, kao što su dijabetes, Alchajmerova i Parkinsonova bolest, teža nervna oštećenja, kao i da pomogne obolelima od kardiovaskularnih oboljenja, pacijentima kojima je potrebna transplantacija jetre, kože...

Takva istraživanja kod nas do sada nisu rađena pre svega zbog nedostatka zakonske regulative, ali i materijalnih uslova.

- Potrebna su ulaganja u barem pet-šest laboratorija, od kojih opremanje svake košta od pola do miliona evra. Ipak, to nisu ogromne sume u poređenju sa mogućim rezultatima - kaže Vasiljevićka.

Najveći deo stručne javnosti u potpunosti podržava rad dr Stojkovića. Tako profesor genetike i evolucije dr Nikola Tucić istraživanje i rad na matičnim ćelijama vidi kao deo napora čovečanstva da leči ljude.

- To su novi pristupi tradicionalnoj medicini i niko ne može imati ništa protiv tako nečega. Naprotiv, to je poželjno - kaže Tucić.

Veliki korak napred

I dr Marko Kontić, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, smatra da je početak rada na terapeutskom kloniranju kod nas veliki korak napred.

- Medicina je uvek oprezna i često u samoj struci imate otpor. Kada je pre 500 godina urađena prva obdukcija, mnogi su je smatrali grehom i svetogrđem. Srećom, uvek ima hrabrih ljudi, koji idu napred, poput dr Stojkovića, čiji rad može da reši stogodišnji zastoj u lečenju nekih bolesti - kaže Kontić i napominje da će se Etički komitet o ovom pitanju izjasniti početkom septembra, uz uverenje da će biti jednoglasni u podršci napretku u struci.

Sam Stojković smatra da prepreke za terapeutsko kloniranje u pojedinim zemljama leže u neznanju.

- Nisu to ni crkve, ni konzervativne vlade ni javno mnjenje.

Ni crkvene vlasti u većini naprednih zemalja ne osporavaju kloniraje u humane svrhe, jer to nema nikakve veze sa bogom. U Španiji živi 96 odsto katolika, a crkva nije osporavala naš rad. Isto je bilo u Velikoj Britaniji - kaže Stojković.

Kloniranje ljudskog embriona u terapeutske svrhe zakonom je dozvoljeno u Velikoj Britaniji, Švedskoj, Finskoj, Belgiji, Singapuru, Južnoafričkoj Republici, Kini i Japanu. Stojković objašnjava da će takav zakon u Španiji biti usvojen za koji mesec, a u pripremi su slični zakoni još u oko desetak svetskih zemalja. Kloniranje u terapeutske svrhe su vrši i u Americi, iako ta oblast nije regulisana zakonom.

- Na jesen se iz Španije vraćam sa suprugom u Leskovac gde ćemo sa već prikupljenim timom, početi da radimo na veštačkoj oplodnji, ginekološkim pregledima i hirurškim intervencijama. Voleli bismo da istovremeno nastavimo rad na matičnim ljudskim ćelijama, ali sami ne možemo - poručuje Stojković.

Ostale vestiArhiva