BAUK REFERENDUMA KRUŽI EVROPOM. Posle Crne Gore sada to najavljuju i ostali koji bi da se otcepljuju. Od Katalonije, Baskije, Škotske, preko delova nekadašnjih sovjetskih republika, a danas suverenih država. Moskva čak direktno kaže „da primeri sa Balkana nisu nikakav izuzetak, već presedan koji treba da postane pravilo – obrazac za nove slučajeve”. Svi kao da zaboravljaju da je bivša SFRJ po Ustavu iz 1974. bila konstituisana kao federalna zajednica država koje su deo svoje državnosti prenele na savezni nivo. To je još 1991. konstatovala i Badinterova komisija tako da je pravo na referendum u Crnoj Gori nesporna stvar. Drugo je, naravno, pitanje broja glasova, no u zemljama tranzicije nije važno kako ko glasa, već ko prebrojava glasove, ko ih saopštava kao zvaničan rezultat i, konačno, ko drži medij preko kojeg ide to saopštenje.

Kada se svojevremeno za predsednički mandat u Rusiji borio Boris Jeljcin njegove pristalice iznajmile su američki satelit preko kojeg je iako i Rusija ima satelite, zbog više vremenskih zona u Rusiji, išlo prebrojavanje glasova i saopštavanje rezultata. Naravno da je rezultat bio u korist Jeljcina. Mi na Balkanu nemamo satelite i neki to rade mnogo jeftinije i primitivnije, no rezultat je isti. Kao u fudbalu, pamti se rezultat, ko te pita za igru.

Najnovija stvarnost balkanskih prostora sve više potvrđuje pravilo da narodi zapravo i ne prave istoriju, već to čine aktivne manjine. Slučaj Srbije i Crne Gore podseća donekle i na slučaj Belgije gde Flamanci nikada nisu prevazišli svoje osećanje inferiornosti u odnosu na Valonce, iako su sada brojno, politički i ekonomski nadmoćniji. Sami Belgijanci kažu da ih njihova zemlja podseća na nekadašnju Jugoslaviju gde uvek neko oseća da je žrtva nekog drugog. Ukratko frustracije umesto federacije.

Izborna sociologija referenduma u Crnoj Gori pokazala je, bez obzira na primedbe o krađi, da glasači sve više prelaze granicu između različitih stranaka i da je to prisutno posebno kod mlade generacije. S druge strane, niko u Crnoj Gori rezultat referenduma ne bi smeo da interpretira kao blanko ček. Jer, motivi za glasanje tamo su vrlo primenljivi i prepotentno baratanje rezultatima referenduma moglo bi da se shvati i kao poziv na promenu neke sadašnje ili buduće većine. A u novom glasanju ljudi će možda glasati za sadašnje gubitnike, ako se pobednici budu ponašali sektaški. Ko su pobednici, a ko gubitnici neka odluči onaj ko je nadležan. Bez satelita...

CIA JE OPET U SREDIŠTU PAŽNjE. Sada zbog Beograda i „zaboravnosti” njenih službenika koji prilikom hitnog odlaska iz Beograda, neposredno uoči bombardovanja Jugoslavije 1999. navodno nisu uništili, ili odneli tajnu dokumentaciju u kojoj su šifre, metode rada i spisak tajnih agenata i doušnika u Srbiji. U Vašingtonu su neki optužili ranije šefove CIA da su se svih tih tajnih materijala „dočepale najmanje tri strane obaveštajne službe, Srbi, Rusi”. Ne kaže se ko je treći. Možda Kinezi, ili Severni Korejci? Tajna dokumentacija CIA bila je navodno smeštena u takozvanoj „gluvoj sobi” američke ambasade u Beogradu, nekoj vrsti Faradejevog kaveza otpornog na elektronsko prisluškivanje i ometanje. Vrata te sobe bila su tako kodirana da beleže svako neovlašćeno otvaranje. Kada je NATO napao Jugoslaviju onda su neki neovlašćeni ljudi upali u ambasadu SAD u Beogradu i poharali je. Kada je prošao rat i kada smo opet postali dobri sa Amerikancima, i kada se osoblje američke ambasade vratilo u Beograd zavirili su, naravno, i u „gluvu sobu” pa je jedan od šefova CIA u Vašingtonu, Stiven Kapes, zaključio da je sve u redu, da Srbi nisu ušli u „gluvu sobu”. Jer, da su ušli našli bi spiskove svih doušnika i agenata CIA u Srbiji i Crnoj Gori, pa bi barem neki od njih bili malo i uhapšeni. Kako niko, osim onog nesrećnog Nejbora, koji, jelte, i nije Srbin, nije priveden ili uhapšen Stiven Kapes je zaključio da Srbi, Rusi, Kinezi, ili Severnokorejci nisu došli u posed spiskova američkih tajnih agenata i doušnika u Srbiji i Crnoj Gori.

No, tadašnji glavni šef kompanije iz Lenglija, Porter Gos nije poverovao u zaključke Stivena Kapesa, pa ga je najurio iz službe. Naime, Gos je negde pročitao da su Srbi nebeski narod, pa je verovatno zaključio da su u „gluvu sobu” ušli preko krova i tavanice ne dirajući vrata. Vreme je prolazilo, niko od tajnih agenata CIA u Srbiji i Crnoj Gori nije uhapšen, ili ih nema, ili svi neometano rade pod našom kontrolom, ili bez naše kontrole. Šta da se radi, takva su tranzicijska vremena...

I sada odjednom Stiven Kapes se vraća na mesto zamenika glavnog direktora CIA, a čovek koji mu nije poverovao da Srbi, Rusi, Kinezi, ili Severnokorejci nisu ušli u „gluvu sobu” u Beogradu, dakle Porter Gos, dosadašnji glavni šef CIA, je smenjen? Što bi trebalo da znači da, ipak, nismo nebeski narod. Ne ulazimo neovlašćeno u tuđe ambasade preko krovova, ali smo ipak smenili šefa CIA.

GRČKI I TURSKI BORBENI AVIONI i dalje se igraju taran-rata u vazdušnom prostoru Egeja. Naime, pitanje epikontinentalnog pojasa i teritorijalnih voda u Egeju problem je koji između Turske i Grčke traje već više od 20 godina. Obe države su članice NATO, a zbog Kipra su čak i ratovale 1974. Malo čudno dešavanje između saveznika u istom vojnom savezu? Neko sa strane bi pomislio da je to nemoguće. A, ipak, je moguće. I poučno...

Ostale vestiArhiva