Sudeći prema najavama Ministarstva trgovine, nova, bogatija potrošačka korpa pojaviće se krajem septembra i, kako je planirano, biće urađena po ugledu na potrošačke korpe zemalja Evropske unije. Potrošačka korpa prosečne srpske porodice biće "siromašnija" za nekoliko prehrambenih artikala, ali će se u njoj naći izdaci za garderobu, kulturu, turistička putovanja..., što do sada nije bio slučaj. Potrošačka korpa u čijoj izradi, pored statističara, učestvuju i predstavnici Ministarstava trgovine i finansija, kao i Ministarstva za rad i socijalna pitanja, zasnovana je na podacima o potrošnji domaćinstava koju prati Republički zavod za statistiku čiji analitičari rade i na utvrđivanju nove granice siromaštva (prema nedavno saopštenim podacima oko devet odsto domaćinstava u Srbiji živi ispod granice siromaštva). Tome treba dodati i podatak da je u junu više od devet odsto zaposlenih (oko 93 hiljade od ukupno oko milion zaposlenih u Srbiji) nije primilo junsku zaradu, a približno isti broj radno angažovanog stanovništva dobilo je samo polovinu prosečne zarade, podsećaju statističari. Imajući to u vidu ova "obogaćena" korpa mnogima će biti nedostupna.
- Naš problem je hrana koja je u Srbiji izuzetno skupa pa četvoročlana porodica potroši čak 40 odsto mesečnih prihoda za kupovinu hrane. Pri tom, ni ostali obavezni troškovi nisu zanemarljivi. Ilustracije radi, izdaci za komunalne usluge i saobraćaj "pojedu" dodatnih 30-ak odsto porodičnog budžeta - kaže Vladana Hamović, naučni savetnik u Institutu za ekonomiku poljoprivrede i dodaje da se s preostalim delom zarade teško mogu pokriti ostali izdaci kao što su, recimo, kupovina odeće, obuće, izlasci u bioskop ili pozorište. Ona podseća da se i u svetu životni standard stanovništva meri potrošačkom korpom, ali ta korpa ne obuhvata samo osnovne životne potrebe, nego i izdvajanja za putovanja, godišnji odmor, odlazak u bioskop ili pozorište, što su sve uobičajene potrebe savremenog čoveka.
- Potrošačka korpa u svetu zaista odražava nivo životnog standarda stanovništva i strukturu troškova domaćinstva. Nova korpa, kao ni dosadašnje dve, neće moći da poboljša životni standard stanovništva jer su zarade čak više od 60 odsto zaposlenih nedovoljne da pokriju druge troškove osim hrane i plaćanja računa za komunalne usluge i prevoz - tvrdi Vladana Hamović.
Prema najsvežijim podacima Ministarstva trgovine za pokrivanje minimalne potrošačke korpe u junu je bilo potrebno izdvojiti 17.255 dinara, a za prosečnu korpu 27.232 dinara. Podaci Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge pokazuju takođe da je minimalna potrošačka korpa u junu, u odnosu na maj, bila jeftinija za 0,3 odsto, a prosečna skuplja za 0,9 odsto.
Prosečna zarada isplaćena u junu iznosila je 21.777 dinara, što znači da je za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo potrebno 0,79, a za popunjavanje sadržajnije, prosečne potrošačke korpe 1,25 prosečnih zarada. Osim izdataka za hranu, tu su i računi za komunalne usluge i električnu energiju koji su u junu troškove obe korpe povećali za 4,7 dinara. U junu je došlo i do promene cene telefonske pretplate koja ne uključuje 150 besplatnih impulsa za pretplatnike koji troše više, pa su PTT usluge skuplje za 7,6 odsto. Tako je u junu u odnosu na decembar zabeležen rast cena od 5,7 odsto, dok su troškovi života porasli za 5,9 odsto.
Komentarišući kretanje inflacije ekonomisti upozoravaju da se na jesen može očekivati rast cena i udar na kućni budžet zbog kupovine nove odeće i obuće, pripreme zimnice i ogreva, plaćanja raznih računa... Ni cene prehrambenih artikala neće ostati na sadašnjem "letnjem" nivou, pogotovo na zelenoj pijaci gde su sezonska poskupljenja neminovna (cene poljoprivrednih proizvoda u julu su bile niže za 18 odsto, što je uobičajeno za ovaj period).
Povećanje cena nekih osnovnih prehrambenih artikala iz statističkog pregleda i poređenja cena govore da je potrošačka korpa varljiva kategorija. Tako, na primer, u odnosu na septembar prošle godine cena jogurta je udvostručena (20 litara je u septembru koštalo 600, a u julu 1.200 dinara. Jaja (80 komada) jeftinija su bila u julu za 40 dinara, brašno (pet kilograma) sa septembarskih 72 dinara skočilo je na 182 dinara... Nepromenjen je ostao izdatak za novine (600 dinara), cena paste za zube i aleve paprike takođe je ista...

SREĆKOVIĆ: Zarade diktiraju sadržaj korpe

- U novoj potrošačkoj korpi će se, pored prehrambenih proizvoda, naći i drugi izdaci. Razloge za promenu sadržaja potrošačke korpe treba tražiti u povećanju prosečne zarade koja je sa 35 evra u 2000. godini, povećana na 210 evra u ovoj godini, što predstavlja realnu materijalnu osnovu za njeno obogaćivanje. Treba podsetiti da je za hranu i piće pre šest godina prosečna porodica trošila 67 odsto svojih prihoda, a 2006. godine 41 odsto. Međutim, tek kada dostignemo standard građana manje razvijenih zemalja Evropske unije, koji za hranu i piće izdvajaju 20 odsto svojih prihoda, moći ćemo da kažemo da smo postigli značajan pomak i približili se evropskim standardima - izjavio je za Danas Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine.

Ostale vestiArhiva