Koliko je bitno da se vode takve evidencije, govore podaci da procenjeno da su samo prošle godine, od ukupnog broja neželjenih dejstava koja su prijavljena, 264 bila veoma ozbiljna. Zabeležen je 21 smrtni slučaj, dok je za 107 pacijenata bila neophodna hospitalizacija radi saniranja neželjenog dejstva. Isti podaci govore da je u 36 slučajeva bolesnik bio životno ugrožen, dok je u 108 bila evidentna neželjena reakcija na lek.
Zbog toga stručnjaci u Agenciji za lekove naglašavaju da bi lekari trebalo da prijave svaku nedoumicu koju imaju sa medikamentima. Prijava neželjene reakcije može samo da pomogne da se određeni lek u našoj zemlji više ne primenjuje na takav način i uz takvu indikaciju. Istovremeno, o tome mogu da se obaveste i druge zemlje i Svetska zdravstvena organizacija.
- Osnovni i najvažniji deo ovakvog praćenja bezbednosti lekova je prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove. Uspeh ovog procesa direktno zavisi od učešća zdravstvenih radnika u prijavljivanju sumnji, naročito kada su u pitanju novi lekovi, odnosno nove aktivne supstance koje dugo nisu u upotrebi niz godina i samim tim ne postoji dovoljno podataka o njihovoj bezbednosti - objašnjava dipl. ph. Marko Erić, rukovodilac Nacionalnog centra za farmakovigilancu u Agenciji za lekove.
Razvijenost nacionalnog sistema praćenja bezbednosti lekova može se donekle proceniti brojem zabeleženih slučajeva na godišnjem nivou. Od početka rada Agencije, od januara 2005. godine pa do kraja 2010. godine, prikupljena je ukupno 2.481 prijava. Najviše prijava prošle godine imali su lekari u Kliničkom centru Srbije i Kliničkom centru Kragujevca, dok je najmanje u domovima zdravlje. Stručnjaci upozoravaju na to da je to poseban problem jer bi “odatle trebalo da ima i najviše prijava”.
Dr Milena Jauković, vaskularni hirurg i nakadašnji sekretar Etičkog komiteta, kaže da je problem nastao zbog nemara lekara.
- U bolnicama se nuspojave saniraju, ali su one lekarima manje važna od primarne bolesti zbog koje je pacijent hospitalizovan. Zbog toga smatram da je veći problem što lekari u domovima zdravlja koji propisuju lekove retko prijavljuju neželjena dejstva. Možda postoje i problemi u komunikaciji, jer i pacijenti moraju da ukažu na problem. U suprotnom može doći i do fatalnih posledica - ističe doktorka Jauković.
Dr Vesna Janjušević, upravnica Sektora za zdravstvenu zaštitu stanovništva u DZ Stari grad, kaže da je do sada samo jednom prijavila neželjena dejstva.
- Uopšte to ne radimo. Da li se radi o nemaru ili nedostatku vremena, ne znam. Ali možda bi bilo dobro da formulare za prijave neželjenih dejstva imamo nadohvat ruke, na našem stolu. Tada bismo verovatno i prijavljivali, jer i da hoćemo, od obima posla ponekad i zaboravimo - objašnjava doktorka Janjušević.
Poslednjih nekoliko decenija studije su pokazale da broj bolničkih lečenja zbog neželjenih reakcija na lekove u pojedinim zemljama iznosi oko 10 odsto.
- Neželjene reakcije mogu se ispoljiti tek po stavljanju leka u promet. Ovo je uslovljeno brojnim faktorima, koji su posledice uobičajenog načina sprovođenja kliničkih ispitivanja. Zbog toga je značajno praćenje bezbednosti lekova od njihovog stavljanja u promet do primene u širokoj populaciji, radi uočavanja ozbiljnih neželjenih reakcija koje se ispoljavaju tek nakon dugotrajne primene leka - ističe Marko Erić.

Ostale vestiArhiva