Liga socijaldemokrata Vojvodine neće nijednog trenutka insistirati na ostajanju u pokrajinskoj administraciji, pre svega zato što nema nijedan razlog da zarad sinekura izneveri svoje višedecenijske principe. Upravo zbog toga LSV i ne pravi, niti će ikada praviti, ma kakve dogovore i pogodbe s onima s kojima nije pristojno biti čak ni u istoj prostoriji – više je nego jasan bio u razgovoru za „Dnevnik” lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.

Najave o mogućem „puštanju niz vodu” LSV-a usledile su nakon serije razgovora SVM-a sa DS-om i DSS-om?
– Savez vojvođanskih Mađara je u beogradskim političkim krugovima dobrodošao partner, jer bi se uz njegovu pomoć, nakon osamostaljenja Kosova, „vojvođanski slučaj” sveo na manjinsko, dakle na nacionalno, a ne na principijelno demokratsko pitanje, kao što ga predstavlja LSV. Dakle, DSS-u, kao institucionalnoj kičmi klerofašizma u Srbiji, odgovara takav tip zamena teza, jer razgovor sa SVM-om može predstaviti kao spremnost na „otvorenu razmenu mišljenja” sa nacionalnim manjinama, a koju su, eto, kosovski Albanci odbili, iako je svakom normalnom jasno da su Vojvodina i Kosovo dve potpuno različite priče.

Lider Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa ustvrdio je da se SVM neće suočiti s problemom u svom biračkom telu ukoliko napusti partnerstvo sa Ligom i okrene se DSS-u?
– Posle svih teških godina koje smo proveli zajedno, meni ne deluje kao logično da baš niko neće primetiti taj i takav tip političkog zaokreta. Ali to je stvar rukovodstva SVM-a i oni će o tome morati da brinu. Nismo mi krivi ako se naši dojučerašnji partneri opredele za dnevnopolitički pragmatizam. Sami će videti koliko će ih to koštati. Liga će nastaviti da deluje kao nadnacionalna organizacija i uvek će biti spremna na saradnju sa svim istinski demokratskim strankama. A to DSS sigurno nije.

Da li i u ovom trenutku i samom LSV-u više odgovara da bude u opoziciji nego na vlasti?
– Najpre, Liga uopšte nije na vlasti. Sve istinske poluge vlasti na pokrajinskom nivou drže neke druge stranke. Iz raznih razloga LSV u ovom mandatu nema veliku poslaničku grupu i samim tim ne može ni da ima onakav uticaj kakav je imala u prošlom sazivu Skupštine Vojvodine. Iz pozicije u kojoj smo samo pokušavamo da koliko je to moguće očuvamo ono što je do sada postignuto, u prvom redu u međunarodnom pristupu vojvođanskom pitanju. Elem, ako i dođe do te rekonstrukcije u kojoj bi pokrajinska vlada bila formirana bez nas, ne mislim da bi Liga time puno izgubila, čak bi s druge strane i dobila. Naime, onda bi potpuno slobodno mogla da se okrene tipu političke borbe koji je nemoguć kada ste s nekim u partnerskim odnosima.

Puno se govorilo o mogućem susretu vas i gospodina Tadića?
– Do tog će razgovora sigurno doći, iz prostog razloga što su LSV i DS proteklih deset godina permanentno u raznim koalicijama, od gradskog, do pokrajinskog i republičkog nivoa. Istina, svih ovih godina bilo je i nesporazuma, ali daleko manjih nego sa SRS-om, SPS-om, DSS-om i sličnim tipom organizacija. Inače, predsedniku Tadiću lično nemam mnogo šta da zamerim, osim što nije dovoljno oštro reagovao na državni udar koji pokušava da sprovede Vojislav Koštunica. Naime, Koštunica, koji je sve ove godine sprečavao demontiranje miloševićevske ustavne torevine, sada direktno gazi taj ustav u kojem jasno piše da predsednik Srbije naređuje upotrebu oružanih snaga u ratu i miru i s premijerske pozicije nasilno preuzima komandu nad delom vojske. I ne može biti opravdanje to što je Koštunica samo još jedna flanelska rukavica navučena na gvozdenu ruku službi koje su ostale netaknute još iz predmiloševićevskih vremena. Jer, upravo to je tragedija Srbije, da je od vremena Ilije Garašanina pa sve do danas policija nukleus političkog delovanja, dok su stranke manje-više njeni izvršni organi. Dakle, zameram Tadiću to što nije odlučniji, mada je on ipak najbolje što Srbija ima sa demokratske strane političkog spektra. Naravno, kad kažem najbolje i dalje ne kažem - dobro.

Kada će biti izbora?
– Izbori u Srbiji su vezani za privatizaciju NIS-a i formalno priznavanje nezavisnosti Kosova. Vojislav Koštunica i njegova družina na čelu s Mlađanom Dinkićem iz svoje nesebične ljubavi prema novcu ne može da dozvoli da se privatizacija NIS-a obavi bez njih. S druge strane, oni nisu spremni ni da stave svoj potpis na faktički status Kosova. E sad, kako je Milošević, njihov veliki učitelj, u sličnim situacijama uvek reagovao tako što je proglašavao pobedu, ne sumnjam da će i ovi to pokušati. Dakle, kad „pobedimo” i usput se „rešimo” NIS-a, eto izbora!

Oprane biografije

– Umesto da budu zabranjeni SRS, SPS i druge stranake koje su obnašale vlast u najmračnija vremena u istoriji Srbije, oni koji se zalažu za zabranu takvog zločinačkog udruživanja bivaju proglašavani ekstremistima i nedemokratama, dok gorepomenuti bez ikakvih potresa mogu da se vrate na veliku scenu potpuno neoštećene strukture i imidža, i pride opranih biografija. I zato nije moguće ovog trenutka stvoriti nekakvu široko podržanu istinsku demokratsku opciju, jer iza sebe imamo dve decenije permanentnog progona svega što je demokratsko, građansko i nadnacionalno, dok istovremeno nije ni sekunde bilo sramota biti član Srpske radikalne stranke, a kamoli da je to bilo kažnjivo.

Božović, Šoklovački, Pankov...

– Nama treba moralna revolucija. Tu, naravno, ne mislim na popovanja, već na poštovanje elementarne logike. Jer, kako je moguće da Radoman Božović, Živko Šoklovački, Radovan Pankov i niz drugih egzemplara ne odgovara ama baš ni za šta? Kako je moguće da ni dan danas Srbija praktično ništa ne zna o trogodišnjoj opsadi Sarajeva, da joj nije jasno šta se dogodilo u Srebrenici, da i dalje ne razume šta je to bilo u Vukovaru... Sve te sramote su gurnute pod tepih, a umesto toga se nudi sistem vrednosti u kojem se zločin isplati. Uostalom, pogledajte samo vojvođanske ulice i videćete punu degradaciju svega što miriše na rad i vrednotu.

Kosovo je nezavisno

– Kosovo je nezavisno! Jedina dva pitanja o kojima se još razgovara su detalji oko teritorijalne organizacije, odnosno granice pojedinih kosovskih opština, i ko će biti gradonačelnik Kosovske Mitrovice, a po uzoru na model primenjen u Brčkom. Sve ostalo je završeno. Upravo stoga je za svakog iole mislećeg čoveka uvredljiva priča Vlade Srbije da su zadovoljni razgovorima koji se vode o Kosovu. Šta znači „biti zadovoljan” u uslovima kada niko od njih nema hrabrosti da kaže Srbiji istinu?

Trihinela na Balkanu

– Srpska pravoslavna crkva je postala ključni faktor političkog osrbljivanja stanovništva. Pri tome nisu u pitanju Srbi kao nacija, već se radi o političko-interesnoj organizaciji zvanoj Srbi, koja pokušava da promocijom koncepta homogenizacije zaustavi točak istorije i učauri se, kao trihinela, na brdovitom Balkanu, sve u iščekivanju „boljih vremena”.

Neće Koštunica u EU

– Novi ustav Srbije će morati da u sebi sadrži i jasne elemente decentralizacije. Jer bez autonomije Vojvodine, ali istinske, a ne ovih formalnih lagarija koje se nude, nema ulaska u Evropsku uniju. Mada, ako ćemo pravo, iskrenost želje Vojislava Koštunice da Srbija uđe u EU je dosta diskutabilna. Više, zapravo, nas vuku da uđemo no što se mi guramo.

Radikalsko lešinarenje

– Te priče Tomislava Nikolića da u slučaju proglašenja kosovske nezavisnosti odmah treba organizovati akcije da se ta teritorija ponovo pripoji Srbiji, najblaže rečeno su budalaste. Uostalom, ne bi bilo rđavo da ga neko podseti na parolu Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica, na „Glavu damo, Krajinu ne damo”, na „Srbija se brani u Kninu”..? Nešto nisam primetio da je Nikolić na čelu svojih dobrovoljačkih jedinica tamo vratio prognano srpsko stanovništvo. Zapravo, on na lešinarenju, na tragediji stotina hiljada ljudi i njihovim iracionalnim maštarijama o nekakvoj odmazdi za zlo koje im je objektivno učinjeno, na njihovoj želji za povratkom na nekakva sad već idealizovana ognjišta, pabirči jeftine političke poene, pri tom gurajući Srbiju i ljude koji ovde žive sve više u glib.

Ostale vestiArhiva