Odlukom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje od 1. septembra pacijenti će na recept moći da podižu lekove za lečenje povišenog krvnog pritiska, aricept tablete za lečenje Alchajmerove bolesti, zatim litak ampule za lečenje leukemije... Pozitivna lista lekova proširena je za 158 novih lekova za koje su do sada pacijenti morali da daju iz svog džepa.

- Lista je značajno proširena i sada je na nivou pozitivnih lista zemalja u okruženju. Do kraja godine neće biti promena u smislu uvođenja novih lekova, ali će verovatno biti još jedna revizija u smislu generike, jer mi imamo novoprijavljene generičke lekove koji već postoje na listi samo drugog proizvođača. Uvek ih uporedimo i prihvatimo nižu cenu i to je jedan od načina da se lista proširuje, a da bude finansijski održiva - kaže za Glas Svetlana Vukajlović, direktor RZZO.

Koliko para Fond izdvaja za lekove?
Za lekove na recept Fond je u ovoj godini potrošio 14 milijardi dinara, a za lekove zdravstvenim ustanovama četiri milijarde. Moramo voditi računa da pacijent ono što mu se prepiše kod lekara može da podigne u apoteci. To je i postignuto u poslednje dve godine. Čitala sam ranije odluke upravnih odbora do 2000. godine koji su odlučivali da smanjuju listu lekova zbog nedostatka para, a da su pare trošene na mostove koji nikada nisu izgrađeni, na razne manifestacije poput "Batutovih dana", na stanove za ljude koji nemaju nikakvog dodira sa RZZO. Sada se strogo vodi računa o svakom dinaru koji se troši. Drugi je problem to što tih para nema dovoljno, koliko bi mi želeli da poboljšamo kvalitet zdravstvene zaštite. Mi idemo na to da rešimo akutne probleme, da "ugasimo požare", jer je dosta "požara" bilo počev od nedostatka lekova do ogromnih lista čekanja. Pokušavamo da saniramo probleme, pa da počnemo polako da idemo ka poboljšanju kvaliteta.

Koliko je poskupljenje lekova od osam odsto uticalo na budžet RZZO?
Ovo poskupljenje do kraja godine koštaće nas 400 miliona dinara, tako da to jeste opterećenje za Republički zavod. Smatramo da nije bilo osnova za ovo poskupljenje jer jedini kriterijum s kojim se rukovodi domaća industrija jesu cene lekova u okruženju. Onda, po tom principu, možemo da pitamo zašto se i cena hleba ne izjednači s cenom hleba u okruženja. Po meni su parametru koliku prosečnu stopu ima domaća industrija, a ona je prošle godine imala prosečnu stopu od 12 odsto. Prosečna neto plata u domaćim farmaceutskim kućama je 35.000 dinara, zatim se odobrava rabat veledrogerijama i do 40 odsto. Prosto se mogao smanjiti taj rabat. Mi moramo da se držimo planiranog finansijskog plana, a onda stalno imate odluke koje remete te planove.

Lekovi koji se nalaze na pozitivnoj listi trebalo je da poskupe krajem jula. Međutim, poskupljenje je odloženo!?
Kod poskupljenja postoji procedura koja se mora ispoštovati. Vlada je odobrila maksimalne cene, mi smo uputili dopis proizvođačima koji su se izjasnili hoće li podizati cene ili ne. Onda se proverava da li će to uticati na povećanje participacije i na neke druge odnose u okviru pozitivne liste. Formira se nova lista koju usvaja Upravni odbor i Vlada Republike Srbije. Odbor je doneo odluku, koja će se naći na sednici vlade na prvom zasedanju posle godišnjih odmora 17. avgusta. Tako da je realno očekivati da odluka počne da se primenjuje od 1. septembra.

Pomenuli ste participacije. Hoće li biti povećanja cena participacija?
Ne. Ova lista lekova ostaje i dalje sa 20 dinara participacije. Mi jesmo znatno smanjili krug ljudi koji su oslobođeni plaćanja participacije, jer je ranije 50 odsto pacijenata bilo oslobođeno. Međutim, tih 20 dinara za pacijente je malo opterećenje, ali 50 miliona recepata puta 20 dinara, to je značajna suma koja se prikupi. Participacije na godišnjem nivou niko ne može da plati iznad jedne trećine sopstvenih prihoda. Značajno je napomenuti penzionerima da skupljaju potvrde o plaćenoj participaciji i ako ovaj iznos pređe trećinu prihoda oni mogu da se obrate Zavodu sa zahtevom za povraćaj novca.

RZZO je obezbedio dodatna sredstva za kardiohiruške intervencije? Da li su smanjene liste čekanja?
Klinički centar Srbije radi 30 do 40 procedura za svaki viken i to isključivo sa pozitivne liste čekanja, tako da je KCS za šest meseci uradio godišnji plan procedura. Kamenica je dobila novu salu, tako da očekujemo da i oni počnu intenzivno da rade. Republički zavod ne može da utiče da li će neko da radi ili ne. Mi smo obezbedili materijal i svi koji žele više da rade biće adekvatno plaćeni. Liste čekanja, pogotovu u kardiologiji, neće biti značajno smanjene jer stalno pristižu novi pacijenti.

Dokle se stiglo sa uvođenjem informacionog sistema?
Do kraja godine imaćemo unutrašnji informativni sistem koji će nam omogućiti na jednom mestu pregled kompletne situacije u svim filijalama. Kad sam došla u Zavod, kompjuter je bio misaona imenica. Mi danas, ako hoćemo da znamo koliko je pomagala isporučeno, mi to moramo da tražimo od filijala koje prebiraju po dokumentaciji. Nama treba mesec dana da bi dobili najobičniji podatak kako bi pratili stanje.

Najavljene lekarske komisije izazvale su polemiku u stručnoj javnosti?
Komisije još nisu formirane, a trenutno su u toku konkursi za izbor lekara. U prethodnom sistemu mi smo imali nedorečenu situaciju, možda pravno i nedozvoljenu. Imali smo lekare zaposlene u domu zdravlja koji su radili samo na mestu člana lekarske komisije. Republički zavod jeste taj koji obezbeđuje njima sredstva za plate, ali ipak oni nisu bili zaposleni u Zavodu. Sada je Zakon promenjen i u njemu piše da predsednik komisije mora biti stalno zaposlen u RZZO, a da ostali članovi ne moraju biti stalno zaposleni, ali moraju imati neki oblik ugovornog radnog odnosa sa Fondom. Onda smo mi u samom aktu o lekarskim komisijama predvideli da u komisijama mogu da rade penzioneri ili lekari sa biroa da se ne bi desilo da nemamo dovoljno ljudi. Mislim da su ljudi koji su u penziji, a imaju značajno iskustvo u dosadašnjem radu zaista dobar izbor. Što se tiče ljudi sa biroa, naravno da rad u komisiji podrazumeva određeno iskustvo, ali i takvih ljudi ima na birou. Zašto nekom ko nema posao, a ima iskustvo ne dozvoliti da radi u komisijama. Aktom su date ravnopravne mogućnosti svima i da onaj ko se protiv toga buni možda se buni protiv narušavanja monopolskog statusa koji je ranije postoja i koga sada više nema.

UŠTEDA OD PLATA STOMATOLOGA

Od 1. aprila RZZO je prestao da finansira plate stomatologa, kolika je ušteda napravljena i gde su preusmerena ta sredstva?
Prethodne godine tri milijarde i dvesta miliona dinara izdvajano je samo na plate stomatologa. Došli smo do podataka da je bilo zdravstvenih centara gde je na dve stolice radilo jedanaest stomatologa. Što znači da oni apsolutno nisu mogli da obavljaju svoj radni zadatak, ali su uredno primali plate. Taj sistem se promenio, pre svega donošenjem Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji je rekao da stomatološke usluge za odrasle pacijente nisu više pravo iz zdravstvenog osiguranja. Fond plaća za konkretnu uslugu, što znači da je pružena mogućnost stomatolozima, pre svega da u oblasti dečje zaštite, da urade više. Ove godine planirano je u stomatologiju da se uloži tri milijarde dinara.
Da li to znači da ćete novac usmeriti na preventivnu stomatologiju?
Jedan deo tih sredstava će se preusmeriti na preventivnu stomatologiju. Mi pokrivamo i hitne usluge za odrasle i ovde će biti mnogo veći broj usluga nego ranije. Ranije se nije uopšte vodilo računa da li će dom zdravlja imati materijala, tako da često u domovima zdravlja moglo čuti "dođite za tri meseca jer sada nemamo materijala". Sada je situacija promenjena jer, da bi primili platu, oni moraju da pruže određeni broj usluga.

Ostale vestiArhiva