Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je juče da novi uslovi koje je nemačka kancelarka Angela Merkel ispostavila u Beogradu povodom Kosova nisu bili očekivani.

Komentarišući zahtev Merkelove da je za dobijanje statusa kandidata neophodno ne samo da Srbija nastavi dijalog sa Prištinom već i da Euleks dobije mogućnost delovanja na celoj teritoriji Kosova i da se krene ka ukidanju paralelnih institucija, Lihtova je rekla da se do danas očekivalo da novih uslova neće biti.

Ovi uslovi su neočekivani u vremenskom smislu, jer je do sada bilo očigledno da za kandidaturu neće biti više nikakvih uslovljavanja već isključivo nastavak dijaloga sa Prištinom, rekla je Lihtova za Tanjug.

Po njenom mišljenju, zahtevi Evrope se iskazuju sve konkretnije, pa je za Srbiju najbolje da dijalog, koji će biti nastavljen 2. septembra u Briselu, ima što konkretnije rezultate. „Protokom vremena stvari postaju složenije. Moguće je da bismo danas bili u boljoj situaciji da je dogovor oko carinskih pečata postignut pre nemilih događaja na Kosovu”, istakla je Liht.

Ona je dodala da je dobro što je Merkelova osudila jednostranu akciju prištinskih vlasti na severu Kosova.

Dobro je što je poruka makar delimično izbalansirana, dodala je Sonja Liht, koja ne očekuje da će se nakon novih zahteva pozicija Srbije na evropskom putu promeniti.

Očekujem da će mišljenje Evropske komisije, kada je u pitanju status kandidata, biti pozitivno, zaključila je Liht.

Zahtev koji je izrekla Merkelova da se moraju ukinuti paralelne strukture na severu Kosova odnosi se, pre svega, na ljude koji na Kosovu primaju platu iz Beograda i koji rade u Beogradu, a pogotovo na one za koje se veruju da rade za bezbednosne strukture Srbije, kaže dr Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka. On ističe da takav zahtev već duže vreme stiže iz Vašingtona i da je on bio i glavni uzrok sukoba na severu KiM.

Prema njegovim rečima sever Kosova će na kraju najverovatnije imati status kakav je još pre nekoliko godina napisao Ahtisari, a to je neka vrsta autonomije. Sigurno je, kako kaže, da se sever KiM neće zvati entitet i da ne može ni biti entitet jer je položaj Srba na Kosovu daleko od položaja Srba u BiH pošto su Srbi u BiH dobili rat. Po svemu sudeći, postojaće određene paralelne strukture, odnosno veze između Beograda i Srba na severu kada je u pitanju obrazovanje ili one oblasti o kojima govori Ahtisarijev plan. Zemlje kvinte su, kaže, prihvatile Ahtisarijev plan i one žele sada da ga sprovedu.

Slabljenje EU tokom ekonomske krize najviše je politički osnažilo Nemačku kao trenutno jedinu funkcionalnu ekonomiju i zbog toga se ona oseća sposobnom da preuzme odgovornost da samostalno istupa u ime EU o pitanju Kosova, ocenjuje Vladimir Todorić, direktor Centra za novu politiku. Saglasnost oko toga je, kako kaže, postignuta sa SAD. Zahtevi da se normalizuju odnosi sa Kosovom su, prema njegovim rečima, samo jedan simpatični eufemizam za promenu realnosti na severu Kosova. Normalizacija, u stvari, predstavlja prepuštanje carine i policije Prištini što će, smatra Todorić, sve više uticati na zaoštravanje odnosa između Srbije i kosovskih Srba.

Prema njegovim rečima Srbija može da izabere da li će da prihvati razgovore o Ahtisarijevom plus paketu, odnosno postepenom uvođenju prištinskih institucija na sever Kosova, koje bi postojale paralelno sa srpskim institucijama, ili će i dalje biti u jednoj pasivnoj defanzivnoj situaciji odbijajući neke predloge Nemačke i drugih u EU. Iza nemačke poruke da je podela neprihvatljiva i da ona ne može biti rešenje krije se poruka da se može razgovarati o drugim stvarima koji nisu de jure podela. Beograd, kako ističe Todorić, mora da nađe modus da sačuva svoje prisustvo, ali i da shvati da je neizbežno određeno prisustvo Prištine na severu.

Glavna poruka je sam njen dolazak u Beograd i to što je rekla da Srbija što pre treba da bude u EU, ocenjuje Ognjen Pribićević, viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka. Zahtev da se ukinu paralelne strukture na severu Kosova je u skladu sa odlukom Nemačke da prizna nezavisno Kosovo u njegovim administrativnim granicama. Srbija je, naravno, ponovila da ona ne može da ide ispod svojih crvenih linija, odnosno da ne može da prizna nezavisnost Kosova.

To, kako kaže, znači da u narednom periodu moraju da se reše pitanja koja se odnose na sever Kosova. Prema njegovim rečima postoji neki diplomatski prostor da se to ipak reši, ali je sigurno da Srbiji predstoji jako težak period u kome će biti potrebno mnogo diplomatske veštine i pameti da se iznađe rešenje koje bi zadovoljilo i Beograd i Brisel. On kaže da će se na Srbiju vršiti veliki pritisak, ali je uveren i da u Briselu shvataju da EU ne može biti celovita bez ulaska Srbije i da bi zaustavljanje procesa evrointegracija Srbije imalo teške posledice po čitav region.

Ostale vestiArhiva