BEOGRAD - Iako od pre nekoliko dana građani mogu izneti iz zemlje i do 5.000 evra u kešu, platne kartice i dalje predstavljaju vrlo koristan i siguran način plaćanja u inostranstvu. Većina prodavnica i restorana u Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj i drugim omiljenim letnjim destinacijama Srba, prima viza, masterkard ili amerikan ekspres karticu. Naravno, platne kartice nose sa sobom i neke troškove, kojih nema kada se plaća u kešu.

U HVB banci kažu da se prilikom plaćanja njihovim viza elektron ili maestro debitnim karticama ne plaća nikakva nadoknada, dok se za podizanje keša na bankomatima plaća provizija od jedan odsto, ili najmanje tri evra. Ukupan dnevni limit za ove kartice je 80.000 dinara, pa i ako neko ima više novca na računu ne može da ga potroši iznad ove sume u jednom danu. Za one malo bogatije tu je viza gold, za koju je dnevni limit 240.000 dinara.

Ako klijent želi da plaća sa odloženom otplatom HVB banka nudi i masterkard standard kreditnu karticu. Kao i kod debitnih kartica, za plaćanja na POS terminalima, ne naplaćuje se nikakva naknada, dok se prilikom podizanja novca sa bankomata naplaćuje provizija od dva odsto, odnosno minimum tri evra. Dnevni limit za ovu karticu je 240.000 dinara, iako kreditna linija može da bude i veća.

Rajfajzen banka izdaje viza elektron debitne i viza revolving kreditne kartice sa kojima se može plaćati u inostranstvu. Kod debitnih kartica limit je utvrđen iznosom sredstava na računu. Na zahtev klijenta debitna kartica može da se veže za nekoliko računa, bilo dinarskih bilo deviznih. Kod kreditnih kartica limit zavisi od visine odobrenog kredita, a pošto je kredit indeksiran u dinarima, sva plaćanja kreditnom karticom konvertuju se u dinare, kažu u ovoj banci. Podizanje gotovine viza elektron karticom na bankomatima u nekom stranom letovalištu naplaćuje se 2,25 dolara, dok se za plaćanje roba i usluga naplaćuje naknada od jedan odsto. Podizanje gotovine kreditnom karticom sa bankomata tarifira se sa tri odsto od iznosa transakcije, dok je naknada za kupovinu takođe jedan odsto.

Za podizanje gotovine u bankomatima u zemljama centralne i istočne Evrope, Bliskog istoka i Afrike, sa debitnom viza karticom Vojvođanske banke naplaćuje se provizija od jedan odsto i 1,35 dolara, a ako se gotovina podiže kreditnom karticom na ovaj trošak se dodaje još 100 dinara. Uzimanje keša je skuplje na šalterima banaka, pa je za debitne kartice provizija 1,33 odsto plus 2,75 dolara, a za kreditne se trošak uvećava za još 100 dinara. Transakcije na bankomatima u drugim zemljama za klijente ove banke su daleko jeftinije, pa podizanje keša sa debitnom karticom košta jedan odsto i jedan dolar. Za Crnu Goru važi tarifa od jedan odsto i 1,5 dolara za podizanje keša na bankomatu debitnom karticom, a na šalteru banke jedan odsto i 2,75 dolara. Najisplativije je ipak, direktno plaćanje karticom u prodavnicama ili restoranima za koje se naplaćuje provizija od jedan odsto vrednosti kupovine.

Bilo koja kartica Sosijete ženeral banke važi u inostranstvu, a kada se diže gotovina sa viza karticom ove banke naplaćuje se fiksna nadoknada od pet evra, a dnevni limit je 250 evra. Oni preporučuju da se pre puta, sredstva prebace na evro račun i da se karticom plaća u prodavnicama jer je tada trošak oko 100 dinara.

KONVERZIJA IZ DOLARA U EVRE

Jedna od stavki koja može biti važna je i u kojoj valuti se vrši obračun transakcija. Obračunska valuta, na primer, Rajfajzen banke je evro. Ako neko putuje u Ameriku, na primer, pa umesto evra uplati dolare na svoj devizni račun, misleći da će izbeći dodatne troškove konverzije iz jedne u drugu valutu, uradiće u stvari suprotno. Sve transakcije obračunavaće se u dolarima, a kada transakcije registruje obračunski centar kartične asocijacije (viza, master...), on će ih pretvarati u evre i kao takve ih slati lokalnoj banci koja je izdala karticu. Banka, zatim, treba da skine sa računa sredstva u vrednosti te transakcije u evrima, ali na računu se nalaze dolari, pa se opet dolari menjaju u evre, što dodatno poskupljuje transakciju. Kada je u pitanju kreditna kartica, uvek se radi o dinarima jer je odobren kredit u dinarima. Kurseve po kojima se vrši obračun određuju kartične asocijacije na osnovu dnevnih kupoprodajnih odnosa na berzi, a ne banke.

ŠTA TREBA ZNATI

Bankari savetuju građane da se pre puta informišu o visini limita za podizanje gotovine i kupovinu u inostranstvu i obavezno provere važnost kartice. Takođe, bilo bi pametno raspitati se u banci o broju telefona info-centra, putem kojeg se može blokirati kartica u slučaju gubitka ili krađe.

Ostale vestiArhiva