Nevolja je utoliko veća što je za mnoge i prosečna plata, koja prema poslednjim podacima iznosi 39.127 dinara, nedostižna, a najveći broj građana radi za 20.000 ili 25.000 dinara.

Zbog toga je puna potrošačka korpa, koja prema podacima Ministarstva poljoprivrede i trgovine vredi 56.081 dinar za većinu – pusti san.

Ni plata Beograđana, za koje se veruje da dobijaju „iznad proseka”, više nije dovoljna za ovu životnu statistiku. Prosečna zarada u glavnom gradu je, istini za volju, i dalje nedostižna za mnoge u centralnoj i južnoj Srbiji i iznosi 49.100 dinara, ali ni ona nije dobila „prolaznu ocenu”.

A šta tek da kaže žitelj Vladičinog Hana, koji je u junu zaradio svega 24.706 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ili stanovnik Bele Palanke u čiji se novčanik slilo svega 22.511 dinara. San o punoj korpi u ovim mestima postao je svakodnevica.

Ni tu, međutim, nije kraj. I takva, nedostižna potrošačka korpa od oko 56.000 dinara daleko je od realnosti. Predviđa oskudnu količinu namirnica, drastično štedljivu potrošnju i gotovo nikakve troškove za odeću, obuću, izlaske...

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) podsećaju da postoji pregršt troškova koje državna statistika ne evidentira, poput kablovske televizije, troškova za mobilne telefone, vrtiće, kupovinu bele tehnike, a tu je i otplata kredita. San o punoj korpi sa ovim podacima pretvara se u pravu noćnu moru.

"To što već godinama čim pomenemo potrošačku korpu pričamo jedino o hrani i piću i što nam je zapravo glavni cilj da pokrijemo troškove ishrane pokazuje koliko se u Srbiji loše živi. Kupovna moć je pred izdisajem i sve što zaradimo potrošimo samo kako bismo napunili frižider", ističe Goran Papović, predsednik NOPS-a, objašnjavajući da nisu u potpunosti precizni ni podaci po kojima oko 41 odsto mesečnih izdataka domaćinstva čine troškovi hrane i pića.

On navodi da je "to 41 odsto potrošnje prosečnog domaćinstva, pa važi jedino za one koji toliko zarađuju. A najveći broj građana Srbije ne zaradi ni toliko, već znatno manje, pa zbog toga tvrdimo da sve što se zaradi ode na hranu".

Za utehu je to što se čini da je, barem za sada, posustao talas poskupljenja hrane, ali nova pretnja stiže u vidu najavljenih povećanja cena energenata.

A ako postoji nešto dobro što su kupci izvukli iz ovog perioda besparice, to je da su naučili da traže maksimum za svoj novac, smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

"Potrošači u Srbiji su sada, čini se, potpuno sazreli. Nema olakog trošenja ni jednog jedinog dinara. Postali su oprezniji prilikom kupovine i to je veoma dobro. Tako se, primera radi, sada manje žale kada dođe do nesporazuma sa trgovcima, već nas zovu unapred da se raspitaju o mogućim problemima", objasnio je Bogosavljević.

Još je nešto uradila nemaština – promenila je „krvnu sliku” maloprodaje. Kako bi se nadomestila razlika između plate i korpe, čekovi su se vratili u modu, a spiskovi su ponovo postali obavezan rekvizit prilikom svake kupovine. Kupuje se samo neophodno, i to ne više u hipermarketu, već u radnji na ćošku.

Mnogi su tako prestali da odlaze u hipermarkete, vratili se manjim prodavnicama u komšiluku i kupuju znatno manje nego prethodnih godina, pokazuju podaci GFK agencije za marketinška istraživanja.

Oko 16 odsto potrošača prestalo je da odlazi u velike kupovine, a 30 odsto kupaca više ne može da priušti impulsivnu kupovinu. "To znači da pazare isključivo planski, a zanimljivo je da velikom kupovinom ispitanici smatraju onu u kojoj potroše oko 4.000 dinara", objasnili su.

U agenciji GFK došli su do zaključka da širok asortiman robe više nije glavna konkurentska prednost trgovaca, već je sada to mesto stanovanja, pa iako se već godinama smanjivao broj malih radnji, u poslednje tri godine taj trend je usporen. A razlog je jasan – iako su hipermarketi jeftiniji, u manjim radnjama se kupuje isključivo namenski. Ne ide se po puna kolica, koja su potrošački san, već po svega dva ili tri artikla.

Ostale vestiArhiva