Dok otkucavaju poslednji časovi uoči prekida vatre, više od 30.000 izraelskih vojnika zauzima strateški važne pozicije na jugu Libana suočavajući se sa teškim gubicima i obećanjem Hezbolaha da će rata biti sve dok izraelske trupe ne napuste zemlju.

Generalni sekretar UN Kofi Anan dobio je saglasnost izraelskog i libanskog premijera, Ehuda Olmerta i Fuada Siniore, da obustava borbenih dejstava, predviđena rezolucijom 1701 Saveta bezbednosti, stupi na snagu sutra u osam sati po ovdašnjem vremenu.

Približavanje prekida vatre propraćeno je intenzivnim sukobima. Rešen da po svaku cenu ostvari kontrolu nad što više teritorije koju drže Hezbolasi, Izrael je utrostručio snage koje je helikopterima poslao prema reci Litani, na 30 kilometara u dubini libanskog juga. Izraelski mediji pišu da je reč o najvećoj takvoj operaciji od vremena poslednjeg izraelsko-arapskog rata 1973. godine.

U toku su intenzivna bombardovanja juga, uključujući i Tir. Dok se bilansi žrtava svode tek na kraju dana, ovdašnja televizija LBC prenosi da je žena sa troje dece poginula kada je bomba uništila njihovu kuću u blizini ovog južnog grada.

Nešto pre 15 časova Bejrut je protresla serija od dvadesetak snažnih eksplozija na jugu grada, najžešći takav napad od početka rata. Podrhtavala su stakla na zgradama u centru, a prazne ulice ispunio je zvuk automobilskih alarma aktiviranih detonacijama.

Vlada u Jerusalimu je rezoluciju UN prihvatila na današnjoj sednici, ali su borbene operacije nastavljene i u 34. danu sukoba. Uporedo sa prodorom oklopnih kolona i prebacivanjem pešadije, izraelski avioni su rano jutros gađali ciljeve na severu – blizu granice sa Sirijom, na istoku – u dolini Beka, i jugu Libana.

U Jerusalimu je noćas potvrđeno da je u subotu poginulo 19 a ranjeno blizu stotinu vojnika. Izvesno je da su još petorica poginula kada su Hezbolasi – prvi put tokom rata – oborili transportni helikopter. To je najgori dnevni bilans poginulih i ranjenih Izraelaca tokom sukoba u kome su do sada izgubili 130 ljudi, mahom vojnika.

Izraelski mediji sumnjičavi su prema rezoluciji koju „Džeruzalem post” naziva „gotovo potpunom pobedom Hezbolaha i njihovih sponzora Irana i Sirije”. Politički i vojni vrh zemlje je pod baražom kritika zbog načina vođenja konflikta.

Ovakvom raspoloženju dodatno bi mogla da doprinese vest objavljena na sajtu „Haareca”. List tvrdi da je Olmertova vlada spremna da sa Hezbolasima pregovara o razmeni njihovih zatočenika u izraelskim zatvorima za dvojicu izraelskih vojnika, čija je otmica 12. jula bila povod sukobu. Ovo će biti tumačeno kao novi znak slabosti jer je vlada do sada odlučno odbijala bilo kakve pregovore te vrste.

Potvrđujući pogibiju još jednog vojnika danas ujutru, Izrael tvrdi da je tokom subotnjih operacija ubijeno 40 Hezbolahovih gerilaca. Šiitska milicija priznaje gubitak trojice boraca, a libanska armija potvrdila je današnju pogibiju jednog svog vojnika na istoku.

Libanska vlada je posle telefonskog razgovora premijera Siniore sa Džordžom V. Bušom i petočasovne debate, uz određene rezerve, sinoć prihvatila rezoluciju uz osudu najnovije izraelske ofanzive koju naziva „flagrantnim izazovom” međunarodnoj zajednici.

Lider Hezbolaha Hasan Nasralah ovlastio je dvojicu svojih članova vlade da prihvate dokument UN, mada su uprkos tome mnogi ovde skeptični posle onoga što je prethodno izjavio šiitski šeik.

Nasralahova milicija, koju SAD drže na spisku terorističkih organizacija, za razliku od nekih radikalnih grupa po regionu nema ambicije da uništi Izrael, ali se smatra pozvanom da po „prirodnom pravu” štiti nacionalne interese Libana.

Pošto je potpuno neizvesno dokle će izraelske trupe ostati na libanskom jugu, na teritoriji koju su pre šest godina napustile posle dve decenije okupacije, šeik pod crnim turbanom je rekao da Hezbolasi ne prihvataju da se razoružaju i da će nastaviti da se bore dok Izraelci ne napuste jug Libana i predaju ga pod kontrolu snaga UN i regularne libanske armije.

Govoreći poslovično ravnim tonom na svojoj televiziji, raspirujući najcrnje slutnje šta to sve može da znači, Nasralah je dao do znanja da ne misli da su sukobi okončani. Koliko je situacija rovita, potvrđuje i izjava izraelskog ministra odbrane Amira Pereca koji kaže da će njegove trupe na libanskom jugu biti sve do dolaska „plavih šlemova”, ali da će odgovoriti „ukoliko se neko usudi da upotrebi silu”.

Najavljeno je da bi prvi vojnici iz kontingenta od oko 30.000 ljudi – ravnomerno podeljenog između UN i libanske armije – mogli da budu raspoređeni na jugu za nedelju do desetak dana. „Uz političku spremnost dve strane možemo da počnemo svoj posao i lako ćemo prevazići incidente i probleme kojih će svakako biti”, kaže za „Politiku” Miloš Strugar, portparol Unifila, mirovnih snaga UN čijih se 2.000 lako naoružanih pripadnika na libanskom jugu nalazi još od 1978. „Ali, usvojena rezolucija je pitanje političkih interpretacija, a zona bezbednosti (na jugu) jeste nešto što tek treba ostvariti. Lako može da ispadne da će za nas to biti pravi košmar.”

Očekuje se da će novim mirovnim snagama UN najveći doprinos u ljudstvu dati Francuska. Zainteresovane su mnoge sredozemne zemlje poput Španije, Italije i Turske, a ponude stižu i od Novog Zelanda i Malezije.
Vest da bi uskoro moglo da dođe do kraja rata nije ovde izazvala posebnu radost. Mnoge je zahvatila apatija posle pogibije više od 1.070 Libanaca, mahom civila, 970.000 – blizu četvrtine stanovništva – u izbeglištvu, razaranja zemlje, bekstva stranih kompanija i turista, povratka na scenu gospodara rata… „Svi smo izgubili”, kaže mi Hasan el Huseini, biznismen iz jedne od najuglednijih šiitskih porodica Libana. „Još smo dalje od prave države koju nikada nismo uspeli da stvorimo.”

Ostale vestiArhiva