Ima ih osmoro, koriste samo jedan gliser, a tokom prvih šest meseci ove godine otkrili su prekršaje nad robom vrednom više od 150 miliona dinara. Odsek za carinsku kontrolu vodenih puteva Uprave carina Srbije kao jedinica sposobna za kontrolu rečnog i jezerskog saobraćaja postoji dve godine, otkako je Velika Britanija srpskoj carini uručila vrlo upotrebljivu donaciju – gliser i autoprikolicu za njegov transport kopnom. Težište rada ovih carinika su Dunav, Sava, Tisa i veštačko jezero Gazivode, nedaleko od Novog Pazara, na administrativnoj liniji prema Kosmetu.

– Do kraja godine nabavićemo još jedan čamac, idealno bi bilo kada bi naš odsek imao do pet plovila, uključujući i ona sa čvrstom konstrukcijom kako bi moglo da se radi zimi i ostane nekoliko dana na vodi. Očekujemo i kadrovska pojačanja, ima mesta za oko dvadeset ljudi, poželjni su oni koji imaju nekog brodarskog iskustva. Kada budemo u planiranom sastavu, rezultati će biti znatno bolji nego sada – kaže Franja Elhardt, šef Odseka za carinsku kontrolu vodenih puteva.

Ova jedinstvena rečna jedinica pokriva oko hiljadu kilometara vodenog puta. Da bi se otkrio krijumčarski brod ili čamac, mora se raspolagati odgovarajućim obaveštajnim podacima. Na osnovu njih se pravi procena koja se plovila kontrolišu, ne ide se nasumice na pretres brodova.

Moćnici sa reke

– Dunavom se uglavnom krijumčari nafta, ali i druga teška i nekvarljiva roba kao što je gvožđe. Može se reći da se „uzdužno”, znači duž toka kroz Srbiju, krijumčari nafta a „poprečno”, sa rumunske i hrvatske obale, švercuju se cigarete. Nafta, preciznije gorivo D2, jevtina je na brodskim terminalima, košta od 0,4 do 0,5 evra, a u Srbiji se prodaje za 76,10 dinara, što je skoro evro po litru. Krijumčarena nafta se prodaje ilegalno za poljoprivredne i druge potrebe duž Dunava, ali se i odvozi direktno na benzinske pumpe – objašnjava Elhardt.

Poseban problem predstavlja činjenica da na području Srbije ne postoji terminal za punjenje brodova pogonskim gorivom, pa naši brodovi po naftu odlaze u Rumuniju ili Hrvatsku. Razlika u ceni je naravno prilika za šverc, koju brodari često ne propuštaju. Nafta se pretače sa brodova direktno na obalu, ili u barže dužine desetak metara, prave male tankere, koje rečni šeici skrivaju na šumovitom delu obale.

– Na Dunavu postoje veoma moćni ljudi, raspolažu kućama, brodovima, vozilima i vezama u raznim strukturama društva. Jedan od njih napravio je uz kuću betonsko mini pristanište, ispod koga su cevi kojima se gorivo pretače sa brodova u podzemne rezervoare. Ovaj slučaj krijumčarenja je pred sudom – kaže Elhardt.

Prošlog septembra privremeno je zaplenjen brod „Gaj”, motorni tegljač dužine 47 metara, u čije tankove staje 60 tona goriva. Carinici su utvrdili da je tročlana posada broda tokom prošlog leta istočila 384.635 litara nafte. U tom periodu zadržan je i ukrajinski brod „Kapetan Iljuškin” sa koga je na baržu prebačeno 18 tona dizel goriva. Među strancima koji švercuju gorivo uglavnom su Ukrajinci, Bugari i Rumuni, čiji mornari imaju male plate pa se lako odlučuju na krijumčarenje.

Sistem DREWS protiv šverca

– „Poprečni” šverc, sa obale na obalu, teško je presresti jer čamci prelaze Dunav za nekoliko minuta, pa preostaje oslanjanje na obaveštajne podatke. Tako je u maju na skeli koja povezuje Veliko Gradište i grad Moldava Veke u Rumuniji otkriveno 8.339 boksova cigareta – kaže naš sagovornik.

Deo poslova, manjeg obima, obavlja se na Savi i Tisi, pritokama Dunava. Jedino jezero na kome rade je veštačka akumulacija Gazivode na Ibru, prema Kosmetu. Preko ovog jezera na područje centralne Srbije krijumčari se povrće, uglavnom paradajz. Roba je iz Makedonije a šverc je multietnički, njime se bave i Srbi i Albanci.

– Kada se pojavimo sa našim gliserom na jezeru, krijumčarenje staje, a cene paradajza na pijacama u unutrašnjosti Srbije počinju da rastu. Šverceri među lokalnim stanovništvom imaju mreže osmatrača, tako da je skoro nemoguće da porinemo neopaženo naš čamac u jezero – pojašnjava Elhardt.

Ovi carinici razvili su sistem DREWS (Danube Early Warning System), koji bi na Dunavu trebalo da postane ono što je kontrola leta za vazdušni saobraćaj. Do sada su carinici na rečnim graničnim prelazima čekali koji će brod da se pojavi, pomenuti sistem omogućava raniju najavu dolaska broda sa detaljnim podacima o odredištu, teretu, poreklu robe... Ubuduće će znati koji brod dolazi i šta nosi, pa će moći da se blagovremeno pripreme za njegovu kontrolu.
Projekat, podržan od strane CAFAO, carinske organizacije EU, inicijativa je carinika Srbije, a do sada su ga prihvatile njihove kolege u Mađarskoj i Hrvatskoj. Trenutno se koristi na tri lokacije – Bezdanu, Mohaču i Vukovaru. Pripadnici Odseka za carinsku kontrolu vodenih puteva bili su na stručnom usavršavanju u Velikoj Britaniji gde su pronašli 32 od 36 skrivenih predmeta na brodu za obuku, što je izuzetan rezultat, dok su u SAD obučavani za kontrolu kontejnerskog transporta. Ako dobiju željena tehnička i kadrovska pojačanja, budžet Srbije puniće znatno efikasnije nego do sada.

Ostale vestiArhiva