Javno preduzeće „Srbijagas” i vlada neće dozvoliti da se građani naredne grejne sezone smrzavaju. Gasa će biti dovoljno i količine nisu problem. Pitanje je, međutim, ko će i pod kojim uslovima taj gas da plati, budući da je „Srbijagas” već prezadužena firma, potvrdio je juče za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.
Upitan da prokomentariše najave da bi u februaru (ukoliko ne bude bilo korekcije cene gasa) moglo da dođe do problema oko plaćanja gasa Gaspromu, Bajatović izražava uverenje da će do tada pitanje cene biti rešeno. Ili, ukoliko do poskupljenja ipak ne dođe, da će u dogovoru s državom morati da se nađe novi način kako će „Srbijagas” da plaća Gaspromu preuzete količine gasa.
– Ukoliko stepen naplate ne bude povećan a ne dođe ni do korekcije cene gasa, „Srbijagas” može svoja zaduženja da kreditira do februara. Za period posle toga država mora da kaže na koji način firma može da se zadužuje i finansira povlačenje novih količina gasa. Međutim, čak i da stepen naplate od toplana bude 100 odsto, one će i tad platiti tek polovinu svojih potraživanja „Srbijagasu”. Tako da samo to nije dovoljno da bi se pokrili dugovi koje „Srbijagas” ima zbog nemogućnosti da naplati isporučeni gas – pojašnjava Bajatović.
Na pitanje da li će u slučaju da bude problema s plaćanjem moći da se računa na količine gasa utisnute u podzemno skladište „Banatski Dvor”, Bajatović ponavlja da količine gasa iz Rusije nisu problem, ali da je skladište spremno da se dnevno povlači oko pet miliona kubika gasa, ukoliko bi došlo do problema na relaciji Rusija–Ukrajina.
U ovom času u skladištu se nalazi 300 miliona kubika gasa što je dovoljno da pokrije potrebe građana za dva meseca. Tu se ne računaju potrebe industrije. Međutim, i za scenario da ne bude dovoljno gasa za industriju, „Srbijagas” već pravi plan kako da prevaziđe i tu krizu.
– Tako što računa na skladišta gasa u Mađarskoj i Nemačkoj kao i prošle godine, kaže Bajatović.
On je potvrdio da je montaža novih kompresora u podzemnom skladištu „Banatski Dvor” završena i da posle njihove ugradnje, umesto milion kubika gasa dnevno, u podzemno skladište može da se utiskuje više od tri miliona kubika, dok bi u periodu potrošnje bilo moguće povlačiti pet miliona kubika. Završetkom prve faze gradnje u podzemnom skladištu naći će se ukupno 470 miliona kubika gasa.
Bajatović kaže da su se sada stekli uslovi da zajedničko preduzeće za gradnju „Banatskog Dvora”, u kome Gasprom ima većinsko vlasništvo, počne da funkcioniše, jer je i formalno završen prenos imovine. Oko 250 miliona kubnih metara „jastučnog gasa”, Gasprom će priznati „Srbijagasu” kao ulog u zajedničko preduzeće.
Upitan kako očekuje da ovom cenom gasa stimuliše krajnjeg potrošača da uvede i greje se na gas (ukoliko cena gasa za domaćinstva bude veća za 13 odsto, kubni metar gasa biće oko 41,3 dinara), ako je u ovom času grejanje na struju, drva i ugalj jevtinije, Bajatović kaže da je razlog tome nerealno niska cena struje, ali da ona ne može takva da ostane zauvek.
– Ulaskom Srbije u Evropsku uniju, cena struje u Srbiji više neće biti socijalna kategorija, već znatno viša, tako da grejanje na struju neće biti ekonomično kao sada. Osim toga, očekuje se da industrija ponovo počne da radi punom parom što će, svakako, povećati potrebu za gasom. Novim paritetima cena domaćinstvima će biti jasno kada stave sve na papir da im je najpovoljnije i najudobnije da se greju na gas, zbog čega i treba nastaviti s gasifikacijom Srbije – kaže Bajatović.

Ostale vestiArhiva