Osim što je vojna šampionka u gađanju automatskom puškom, a ne bi se reklo na prvi pogled za damu u uniformi krhke građe, Vanja Mrđa je juče umarširala u istoriju jer je Vojska Srbije prvi put dobila žene oficire. Devetnaest diskretno našminkanih dama prikačiće večeras epolete potporučnika, a Vanja je najbolja među kadetkinjama.Prva u klasi, s prosečnom ocenom 9,14. U sali Vojne akademije, juče su im svečano dodeljene diplome. Budući oficiri takođe su dobili diplome, značke Vojne akademije sa oznakom njihove klase, dok su kadeti avijacije dobili letačke znakove. Ali, momci su ipak ostali u senci dama sa epoletama.

Otkud Vanja na Vojnoj akademiji, pa još na smeru atomsko-biološko-hemijske službe?

– Završila sam srednju medicinsku školu, bilo je tu dosta hemije. Eto, zato sam otišla u oficire – kaže veselo devojka poreklom iz Bosne, iz Sanskog Mosta. Došla je kao devojčica, kao izbeglica, u Srbiju. I, ostvarila je san. Sada daje intervjue, sevaju blicevi. Još koji dan, i muškarci će joj salutirati!

U Zrenjaninu je završila osnovnu i srednju školu, a njeni su se pre četiri godine preselili u Beograd. Ona je ipak živela na Akademiji, iako je od prve godine imala dozvolu izlaska u grad do šest ujutru.

Mogla je da upiše farmaceutski fakultet, da bude na budžetu i to ne bi predstavljao problem za njene roditelje. Ali uvek je privlačio vojni poziv.

– Nisam želela klasično akademsko obrazovanje. Da budem iskrena, malo bi me smorilo. Zato sam upisala Vojnu akademiju, zbog te doze avanturizma, obuke, načina života... Tako sam odmah počela da treniram streljaštvo. Pucam iz automatske i vazdušne puške. I ide mi odlično. Na prvenstvima vojske sam osvajala prvo i drugo mesto. Pojedinačno sam 2008. bila druga na vojnom prvenstvu Srbije, a 2009. bila sam prva – priča Vanja.

Jednostavno, studirala je kao na svakom drugom fakultetu, uz malo akcije. Sada je čeka trupa, dolazak u jedinicu, suočavanje sa muškim regrutima i podoficirima.

Nada se da će, kao prvu adresu službenog boravka, dobiti Beograd. Kao najbolja u klasi.

– Ali, videćemo – kaže potporučnica. Pozira zajedno sa Predragom Andrićem iz Loznice koji je sasvim siguran u jedno:

–Pred Vanjom u stroju neće smeti da se pisne!

Predrag je Akademiju završio ka prvi u rangu, sa prosečnom ocenom 9, 40. Osim što je oficir, postao je i diplomirani inženjer mašinstva. To on zove – civilni deo diplome.

– Završio sam Vojnu gimnaziju. Još od puberteta sam u vojsci, od svoje petnaeste godine. Vojnu gimnaziju sam upisao jer sam hteo da budem pilot. Međutim, predomislio sam se, ali ljubav prema vazduhoplovstvu je ostala, pa sam studirao mašinstvo vazduhoplove i motore...– kaže potporučnik Andrić.

I on je, kao i Vanja, izrazio želju da služi u Beogradu. Planira da upiše postdiplomske studije, pa bi želeo da ostane na Vojnoj akademiji, kao asistent. Međutim, najverovatnije će prvih nekoliko godina raditi u nekoj od avijacijskih baza, najverovatnije na aerodromu Batajnica.

– Život na Akademiji je bio sjajan. Onoliko koliko smo dobro studirali, toliko smo imali beneficija – slažu se najbolji kadeti Vanja i Predrag. Disciplina je vojnička, ali, što se tiče izlazaka u grad, samo prvog semestra prve godine je bilo nešto „tvrđe”.

–Posle toga sam imao stalne izlaske do šest ujutru. Na akademiji sam živeo kao svaki drugi student. A i smeštaj je ovde definitivno bolji. Obišli smo sve ostale beogradske studentske domove, pa smo se uverili. Zatim, grupe su malobrojne i samim tim je bolja saradnja i komunikacija sa profesorima – kaže potporučnik Predrag Andrić.

Ostale vestiArhiva