Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će od međunarodnih činilaca zatražiti da spreče unilateralne pokušaje Prištine da uz pretnje nasiljem razmesti svoje carinike i policajce na administrativne prelaze između Kosova i Centralne Srbije.
Tadić je na konferenciji za novinare podsetio da Euleks i Kfor imaju obavezu statusne neutralnosti i da bi svako dovođenje predstavnika takozvane kosovske carine ili policije bio kršenje te neutralnosti.
"Međunarodne predstavnike koji se igraju sa mirom ne mogu da razumem - to je vrhunska neodgovornost, i zato ćemo kroz međunarodne kanale preduzeti sve mere da se ta namera zaustavi", najavio je Tadić.
"Ja sad kažem da Srbija ni pod kakvim pritiscima neće prihvatiti takvo rešenje", podvukao je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, Srbija će povodom najava o preuzimanju administrativnih prelaza 15. septembra od strane vlasti u Prištini, između ostalih, kontaktirati šeficu diplomatije EU Ketrin Ešton, generalnog sekretara NATO-a i generalnog sekretara UN.
Tadić je objasnio da Srbija u međunarodnoj zajednici računa na sve one koji su privrženi poštovanju međunarodnog prava, a da će one, koji ne dele njeno mišljenje, pokušati da ubedi diplomatskim i političkim sredstvima.
"To što je Srbija obaveštena o namerama Prištine ne znači da prihvatamo takve namere. Učinićemo sve da do toga ne dođe, ali upozoravam međunarodne institucije da ako do toga dođe preuzimaju odgovornost za sve eventualne konsekvence", poručio je Tadić.
Prema njegovim rečima, uspostavljena metodologija pritisaka na Srbiju je veoma opasna i stavlja vlasti u Beogradu u veoma tešku stuaciju.
"Postoje jasne crvene linije i mi ćemo ih se držati ali želimo kompromisna rešenja i niko ne može da nas optuži da smo remetilački faktor", objasnio je Tadić.

Carinici nisu bili tema dijaloga
Upitan kako je moguće da Beograd priznaje carinske pečate Kosova, a da sa druge strane ne prihvata carinike iz Prištine na administrativnim prelazima, Tadić je objasnio da pečate izrađuje UNMIK u skladu sa svojom statusnom neutralnošću i da je rešenje bilo plod dijaloga.
Sa druge strane, u dijalogu Beograda i Prištine uopšte se, prema Tadićevim rečima, nije tretiralo pitanje ko će i na koji način naplaćivati carinu.
On je takođe istakao da prihvatanje pečata koje izrađuje UNMIK ne znači da je Srbija prihvatila regulisanje carinskih poslova na administrativnoj liniji.
Tadić je podsetio da u Evropi ima posebnih carinskih oblasti koje nisu integrisane u jedinstven carinski sistem, a nalaze se na teritoriji jedne države.
"Smatram da je bolje da carine naplaćuju Srbi sa severa Kosova, ali to je deo dijaloga i mora se naći kompromisno rešenje. Ovo sada je pokušaj nametanja unilateralnih rešenja od strane Kfora i Euleksa koji su obavezni da budu statusno neutralni", objasnio je Tadić.
Predsednik Srbije je istakao da Kfor ne može da bude "transportna služba" za takozvane albanske carinike iz Prištine već da mora da bude u službi mira i bezbednosti svih žitelja Kosova i Metohije.
"Za nas je posebno zabrinjavajuće to što su oni koji su spremni na ovakve unilateralne akcije spremni da to učine uz upotrebu sile", rekao je Tadić, upozorivši da je Priština onda kada poseže za unilateralnim aktima jedina odgovorna za razvoj situacije na KiM.
Tadić nije želeo da odgovori na pitanje novinara o tome šta će Srbija preduzeti ukoliko na Kosovu opet dođe do nasilja, objašnjavajući da ne može da obelodanjuje svaki politički korak koji će da preduzme.

Pismo Ban Kimunu
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić potvrdio je da je Srbija uputila pismo generalnom sekretaru UN Ban Kimunu u kojem poziva Savet bezbednosti da preduzme sve neophodne mere kako bi se sprečila Priština da ponovo primeni silu na severu Kosova.
"Cela diplomatsko konzularna mreža Srbije je u punoj aktivnosti ne bi li sprečila pokušaj Prištine da upotrebi silu. Jedan od pravaca te naše diplomatske borbe je pismo upućeno Ban Kimunu", rekao je Jeremić posle sastanka sa makedonskim kolegom Nikolom Poposkim.
"U pismu smo zamolili Ban Kimuna da Savet bezbednosti preduzme sve neophodne mere kako bi se sprečilo da se ponovi situacija poput one u julu", dodao je ministar.
Jeremić je naveo da Savet bezbednosti i međunarodne misije na Kosovu koje deluju u skladu sa rezolucijom 1244, a to su Kfor i Euleks, imaju odgovornost za situaciju na Kosovu.
Kako je istakao, ukoliko bude ugrožena stabilnost i ukoliko bude ljudskih žrtava "odgovornost će biti u dvorištu onih koji imaju mandat da ih spreče", a to su EU i NATO.
U osvrtu na tvrdnje potpredsednika kosovske vlade Bedžeta Pacolija da je Nigerija u procesu priznavanja Kosova Jeremić je rekao da "Pacoli po običaju ne govori istinu".
"Naš ambasador u Nigeriji je pre sat vremena imao prijem kod nigerijskih vlasti gde mu je potvrđeno da Nigerija ne menja svoj stav i ne prinzaje jednostrano proglašenu nezavinost Kosova", rekao je šef srpske diplomatije.
Prema njegovim rečima, Pacoli je "prilično nekredibilan izvor informacija", što se i ranije pokazalo i što je potvrđeno njegovom smenom sa mesta predsednika Kosova.

Ostale vestiArhiva