Sanda Rašković-Ivić je u intervjuu za radio BBC rekla sledeću rečenicu: "Ako se obe strane, i Srbi i Albanci, suoče sa činjenicom da je za njih nemoguće da žive zajedno, ako se i međunarodna zajednica takođe suoči sa tom činjenicom, onda bi situacija u kojoj svi dobijaju bila neka vrsta podele."

Ovu izjavu su kritikovali predstavnici Srba sa Kosova, tvrdeći da je ona štetna po srpske interese u pokrajini, a članovi pregovaračkog tima odbili su da govore o tom predlogu. Danas je Demokratska stranka Srbije, stranka predsednice Koordinacionog centra, pokušala da objasni šta je ona zapravo mislila kada je govorila o podeli.

Portparol DSS-a Andreja Mladenović je rekao da je izjava Sande Rašković-Ivić protumačena na pogrešan način i istrgnuta iz konteksta. "Sanda Rašković-Ivić je u intervjuu za BBC govorila o suštinskoj autonomiji i u tom kontekstu pomenula dve vrste autonomija koje predviđa srpski predlog, autonomiju Albanaca u odnosu na državu Srbiju i autonomiju srpske i drugih manjinskih zajednica u okviru Kosova, vezano za decentralizaciju i lokalnu samoupravu", rekao je on. Mladenović je dodao da Sanda Rašković-Ivić nije pomenula podelu na način kako je to interpretirao BBC, niti je o tome govorila, već da je ukazala na to da je suštinska autonomija za Kosovo u okviru Srbije najbolje i jedino moguće kompromisno rešenje.

I dok neki zapadni analitičari, poput publiciste Tima Džude, ocenjuju da ideja o podeli nije nova, da kruži u diplomatskim krugovima, ali da nije realno da će se ostvariti, domaći posmatrači potvrđuju da Beograd ima rezervni plan za Kosovo koji praktično znači odstupanje od zvainčne ponude "autonomija u okviru Srbije". Pojedini komentatori, međutim, ukazuju da za nova kompromisna rešenja, koja mogu da poboljšaju položaj još uvek ima mesta.

Nenad Đurđević, iz Foruma za etničke odnose, kaže za B92 da za dobra rešenja nikada nije kasno. "Ja se nadam da pregovarački tim, koji mora biti odgovoran, ima u vidu sva rešenja, kako ona koja u potpunosti odgovaraju državnim interesima, tako i ona druga, koja predstavljaju rezervni plan, i varijantu u kojoj Srbija neće biti u potpunosti poražena", kaže Đurđević.

Funkcioner SRS, Aleksandar Vučić, odbacio je mogućnost promene plana za Kosovo, pre nego što se o tome izjasni Skupština Srbije. Poslednji predlog, usvojen još marta 2004. u parlamentu kao Rezolucija za pregovore o statusu Kosova i Metohije, podrazumeva suštinsku autonomiju u okviru Srbije, i personalnu autonomiju Srba u okvriu Kosova.

Vučić je izjavio da bi, ako vlast u Srbiji namerava da promeni svoj plan za Kosovo, o tome trebalo da se izjasni Skupština Srbije. "Nije dobro da ostali zvaničnici Srbije izlaze u javnost sa svojim stavovima pre no što o njima donese odluku Skupština. Ako već postoji nakana vlasti da menja plan, onda bi najpre morala da dođe s takvim predlogom u Skupštinu", rekao je Vučić.

Analitičar Slobodan Antonić takođe smatra da je moguće da postoji rezervni plan Srbije za Kosovo. On za BBC kaže da je moguće da postoji drugi ili rezervni plan Srbije za Kosovo jer zvaničan stav o širokoj autonomiji mnogi doživljavaju kao nerealan: "Na Kosovu imate blizu dva miliona Albanaca koje bi bilo vrlo teško integrisati u politički i društveni sistem Srbije". Antonić kaže da mnogi smatraju da, uprkos zvaničnom zalaganju za autonomiju, Beograd u suštini želi podelu Kosova, ali dodaje da je rano za ocenu da li izjava Sande Rašković-Ivić nagoveštava promenu srpske taktike u pregovorima o Kosovu.

Politički analitičar iz Kosovske Mitrovice Nedžmedin Spahiu u razgovoru za BBC kaže da bi bez rata podela mogla da bude izvršena jedino tako da Srbiji pripadne sever Kosova, odnosno da granica bude reka Ibar. "To, međutim, ne bi bilo u interesu kosovskih Srba jer dve trećine Srba živi južno od Ibra", kaže Spahiu i dodaje da bi svaki pokušaj podele tako da Srbiji pripadne neki deo Kosova južno od Ibra vodio nasilju.

Večernje novosti danas prenose izjavu Slavka Živanova, šefa Odeljenja za komunikaciju i medije pri Koordinacionom centru, koji kaže da je izjava predsednice Koordionacionog centra za Kosovo istrgnuta iz konteksta.

"Koštunica i Tadić traže nametanje rešenja"

Profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Džordžtaun Čarls Kapčan ocenio je da se podela Kosova verovatno neće desiti. "Beograd pokušava da tiho progura podelu Kosova. Međunarodna zajednica se tome odlučno protivi jer ne želi da otvara Pandorinu kutiju na jugu Srbije. Podela Kosova se verovatno neće desiti, ali trebalo bi imati u vidu da postoji opasnost da na Kosovu opet dođe do nasilja", rekao je Kapčan za Glas Amerike.

On kaže da je u situaciji nepomirljivih stavova Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova međunarodnoj zajednici ostalo samo da nametne rešenje, a da se takav zaključak može izvesti iz dosadašnjeg toka pregovora, koji nisu dali vidljive rezultate. "Reč je o dve nepomirljive pozicije u kojima nema zajedničkih momenata i izgleda da ih, po svemu sudeći, neće ni biti. Problem je u tome što bi za skoro sve političare u Srbiji prihvatanje nezavisnosti Kosova bilo političko samoubistvo. Izgleda da Koštunica i Tadić od međunarodne zajednice traže da jednostavno nametne rešenje za kosovski status. Oni na neki način kažu: 'Mi nezavisnost ne možemo prihvatiti, a pošto je verovatno ne možemo sprečiti, vi je nametnite'", kaže Kapčan.

Ivanko: Zalaganje za podelu nije korisno

Portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko izjavio je danas da su UNMIK i međunarodna zajednica uvek govorili da neće biti podele Kosova i dodao da izjave kojima se neko zalaže za takvo rešenje nisu korisne. "Podela Kosova neće biti tolerisana i tačka. Takve izjave nimalo ne pomažu jer su suprotne stavu cele medjunarodne zajednice, Kontakt-grupe, Martija Ahtisarija, UNMIK-a", rekao je portparol UNMIK-a.

Ivanko je ocenio da bi predsednica Koordinacionog centra i drugi zvaničnici u Beogradu verovatno trebalo da, pre svega, razmišljaju o načinima da se kosovski Srbi pridruže privremenim institucijama samouprave. "Kosovski Srbi imaju brojne veoma legitimne pritužbe, uključujući one u vezi sa ekonomijom, zaposlenjem, zdravstvom, čak su i neke pritužbe na bezbednost i slobodu kretanja veoma legitimne. Ali, kako očekujete da Vlada reši te pritužbe kada lideri kosovskih Srba odbijaju da učestvuju u institucijama, ako odbijaju da učestvuju na sednicama Skupštine?", kaže Ivanko.

LDP: Potreban dogovor sa Albancima

Liberalno-demokratska partija smatra da je izjava ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića da Srbija neće dozvoliti da se Kosovo odvoji dokaz da državno rukovodstvo nema snagu da formuliše politiku koju mora da formuliše jer nije sposobno da je ostvaruje. "Državna politika o Kosovu je kontinuitet s politikom Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja jer uporno insistira na tradicionalnoj politici, koja je jedan od osnovnih uzroka kosovskog problema. Srbi koji žive na Kosovu i oni koji žele da se vrate danas su žrtve nerazumne nacionalističke politike, kao što su to bili Srbi u Hrvatskoj ili Bosni", navodi LDP.

"Srbiji je potreban dogovor sa Albancima, koji su s nama deo kosovskog problema, ali i s međunarodnom zajednicom, koja treba da bude garant sporazuma Beograda i Prištine. Beograd mora definisati realnu politiku, u čijem centru mora biti život Srba na Kosovu. U protivnom, Srbiji preti novi sukob sa Albancima i međunarodnom zajednicom", navodi LDP.

FDB: Podela destabilizuje region

Forum za bezbednost i demokratiju ocenjuje da su bilo kakve izjave Beograda, koje u mnoštvo krajnje ozbiljnih političkih pitanja uvode i opciju teritorijalne podele Kosova, štetne i opasne, pre svega za Srbiju. Ideje o podeli Kosova idu na ruku albanskim ekstremistima i destabilizuju čitav region, a posebno situaciju na jugu centralne Srbije, pošto bi pregovori o podeli uvukli i tu oblast u paket rešavanja kosovskog pitanja. "FBD podseća da su oni još 1992. godine organizovali referendum sa ciljem da se građani albanske zajednice izjasne za pripajanje Kosovu i Metohiji", kaže se u saopštenju Foruma.

Ostale vestiArhiva