Među domaćim poslodavcima ima onih koji ne priznaju međunarodne konvencije i domaće zakone, ni Ustav Srbije koji garantuje pravo na sindikalno organizovanje i na štrajk radnika, kaže potpredsednik sindikata „Nezavisnost” Nebojša Savić

Kada poslodavac krši radnička prava, sindikatu preostaje jedino da se obrati sudu ili da stupi u štrajk. Ali sve to odlaže rešenje problema, jedino pravo rešenje jesu pregovori dveju strana. Ovako u izjavi za naš list potpredsednik sindikata „Nezavisnost“ Nebojša Savić sumira svoj stav o problemima u firmama („Vital“, „Albus“, „Milan Blagojević“, „Rubin“) koje je kupila beogradska kompanija „Invej“.

U pomenutim preduzećima, naime, prema tvrdnjama lokalnih sindikalnih aktivista, poslodavac krši prava radnika i narušava zakonom garantovano pravo na sindikalno organizovanje. U „Albusu“ je suspendovan kolektivni ugovor, nije načinjen novi, a radnici se premeštaju na radna mesta u drugom preduzeću istog vlasnika. U „Rubinu“ je sindikalcima prećeno prebacivanjem na lošija radna mesta, dok je u „Vitalu“ 30 odsto radnika poslato na prinudni odmor, a drugi se plaše da će im se desiti isto. Radnici „Milana Blagojevića“ štrajkuju tražeći nastavak pregovora o kolektivnom ugovoru, isplatu zarada, isplatu regresa, uslove za bezbedan rad i obezbeđivanje prostorija za ishranu.

- Vlasnik tih preduzeća Predrag Ranković Peconi je tipičan primer domaćih poslodavaca kakvi se javljaju poslednjih nekoliko godina, koji ne poštuju ništa u ovoj zemlji. Oni ne da ne priznaju međunarodne konvencije i domaće zakone, već ni Ustav Srbije koji garantuje pravo na sindikalno organizovanje i na štrajk radnika - kaže Nebojša Savić.

On navodi da je „Nezavisnost“ više puta pozivala Rankovića na pregovore, ali da se on nije odazvao.
- Nikada ga nismo ni videli, on čak ne želi ni da ovlasti svoje predstavnike da pregovaraju. Jednostavno, nikakvih razgovora nema - tvrdi Savić.

- Vlada ima instrumente da zaštiti radnike, ali to ne čini. Više puta smo predlagali, da se ispituje poreklo novca svih učesnika u privatizaciji, ali taj naš predlog nije ušao ni u jedan zakon. Da je to učinjeno, sada se ovakve stvari ne bi dešavale. Tužna je činjenica da prava radnika u ovoj zemlji najviše poštuju strani investitori. Oni su, pored novca, u našu zemlju doneli i kulturu dogovaranja sa zaposlenima - dodaje.

U takvim situacijama mogućnosti sindikata su sledeće: da se obrati državi, odnosno sudskoj vlasti ili da ide u štrajk. Takođe, odnedavno postoji Agencija za mirno rešavanje sporova, kojoj je se „Nezavisnost“ nedavno požalila povodom „Milana Blagojevića“.

- U „Vitalu“ je Ranković nedavno izgubio spor pred sudom sa sindikatom, koji se ticao poništenja kolektivnog ugovora. Sud je u ovom slučaju radio prilično brzo, ali je opet prošlo mnogo vremena i mnogo je radnika u međuvremenu dobilo otkaze - objašnjava Savić.

Pregovore kao jedino dobro rešenje u ovakvim situacijama navodi i predsednik Samostalnog sindikata Srbije Milenko Smiljanić.
- Ukoliko ne uspeju pregovori, sindikat može da rešava stvari ili sudskim putem ili štrajkom. Ali, štrajk može da uspe samo ukoliko postoji jedinstvo radnika, a to nije slučaj kada su zaplašeni - navodi Smiljanić.

On navodi da je nakon privatizacije bio u poseti kruševačkom „Rubinu“ i da je bio zadovoljan viđenim: novi vlasnik je ulagao u proizvodnju a radnici se nisu žalili...

- I posle nekoliko meseci, 300 članova je napustilo naš sindikat. Ne znam tačno šta i kako se dešavalo, jer je zid ćutanja kod radnika evidentan. Koliko sam shvatio, jedan naš predstavnik žestoko je napao Rankovića na lokalnoj televiziji, pa je ovaj preko svog menadžmenta na razne načine uticao na radnike da izađu iz sindikata. U pregovorima sam da se sastanem s tim gospodinom, da vidimo u čemu je problem. Verujem da bi i on i drugi naši poslodavci trebalo da nauče da razgovaraju sa sindikatom, jedino se na taj način može doći do rešenja problema - kaže Smiljanić.

Ostale vestiArhiva