Samo 12 odsto privrednika ima pozitivno mišljenje o radu inspekcija, dok je 88 procenata izrazilo “nedvosmisleno negativan stav”.
Istraživanje USAID i Privredne komore Srbije sprovedeno tokom leta kao zaključke donosi saznanje da su inspektori neobučeni, dolaze na prepad unapred sumnjajući u ispravnost poslovanja, da se nadležnosti prepliću, a propisi gomilaju. Poseban problem je da se kontrola sprovodi uz pozivanje na propise koji nisu valjano objavljeni i do kojih privrednici ne mogu da dođu na jednostavan način.

Davanje mita neizbežno
Troškovi koje privrednici imaju po osnovu inspekcijskih kontrola iznose oko 13 miliona evra godišnje. Boljom koordinacijom nekoliko inspekcijskih službi ti bi se troškovi smanjili za oko 30 procenata, odnosno četiri miliona evra. Inače, više od polovine anketiranih (50,6 odsto) reklo je da je davanje mita neizbežno u odnosima sa inspekcijama.
Česte su situacije da inspektor pri kontroli kaže privredniku “Moram da te kaznim, hajde da nađemo nešto što te neće puno koštati”, beleži istraživanje.
Primer pokazuje svu apsurdnost postupka i cilja inspekcijske kontrole.
Firma srednje veličine, suočena sa zahtevom inspektorke da se dnevno meri buka tri sekire, da se na svaka tri dana dostavlja izveštaj o tome, da se razvrstava otpad na način koji je praktično nemoguć, rešenje problema je videla u plaćanju svih kazni i gašenju posla uz otpuštanje 40 zaposlenih. Naveden je i podatak da je u jednoj firmi kontrola trajala devet meseci, bez i jednog radnog dana prekida.
- Najbahatiji su inspektori koji najmanje poznaju propise. U odnosu na kompetentnije kolege, podložniji su korupciji i neefikasniji, tako da njihove kontrole oduzimaju privrednicima više vremena. Za većinu su privredni subjekti krivi samom činjenicom da postoje - zapisao je jedan od privrednika.
Jedna od ozbiljnih teškoća su nejasni propisi koji zahtevaju tumačenja različitih organa. Ta tumačenja su neobavezujuća, neusklađena, a često i suprotstavljena.
Tako privredni subjekti „bivaju kažnjeni i kada posluju u skladu sa mišljenjima ministarstava jer je nadležna inspekcija zauzela stav da se sa tim mišljenjem ne slaže“.
- Problematična je i učestalost inspekcijskih poseta i prekomerno trajanje, preklapanje nadležnosti republičkih inspekcija i nejasna podela nadležnosti između inspekcija na republičkom i lokalnom nivou - potvrđuje Vidosava Džagić, potpredsednik PKS.
Ljude iz privrede ljuti i obeshrabruje, a to je jedna od najčešćih primedbi, što ne postoji „nijedan efektivan mehanizam da privrednici dobiju naknadu, a da inspektori snose odgovornost kada svojim postupanjem nanesu štetu privrednicima“. Dobijeni rezultati, kažu ljudi struke, upućuju na zaključak da treba sprovesti reformu inspekcija tako što će, pre svega, biti formiran jedan organ za inspekcijske poslove, u kome će objediniti sve inspekcije, izuzev Poreske uprave, Deviznog inspektorata i Inspektorata odbrane.

Ostale vestiArhiva