Kontakt grupa nije se pomerila ni za milimetar od svog prvobitno iznetog stava i principa koje je utvrdila za pregovore: nema podele Kosova, nema vraćanja na period pre 1999. godine, niti prisajedinjenja Kosova nekoj drugoj državi, kaže za „Blic“ diplomata blizak ovom operativnom telu međunarodne zajednice. Međutim, po saznanjima „Blica“, pojedini američki krugovi, mada ne i zvanični, među opcijama rešenja razrađuju i mogućnost podele.

Izjava Sande Rašković-Ivić, predsednice Koordinacionog centra za KiM, da bi Vlada u Beogradu, ako ne bude moguće rešenje za suštinsku autonomiju unutar Srbije, mogla da razmotri i podelu Kosova, izazvala je mnoge reakcije. Sandu Rašković-Ivić juče nije bilo moguće dobiti jer je na putu i vraća se u zemlju početkom iduće nedelje.

Žrtve podele

BBC u tekstu objavljenom na sajtu juče prenosi da je predsednica Koordinacionog centra u intervjuu kazala da je „reč o njenom ličnom stavu“ i dodaje da je ona u tom razgovoru ponovila da je stav vlade Vojislava Koštunice da je najbolje rešenje za Kosovo „suštinska autonomija“ unutar Srbije. Ona je, prema pisanju BBC-ja, ipak rekla da bi neka vrsta podele Kosova predstavljala rešenje za obe strane „ako i Srbi i Albanci zaključe da je zajednički život nemoguć i ako se i međunarodna zajednica suoči s tom činjenicom“.

Unmik i međunarodna zajednica uvek su govorili da neće biti podele Kosova i izjave kojima se zalažu za takvo rešenje nisu korisne, izjavio je agenciji Beta portparol misije UN na Kosovu Aleksandar Ivanko. On je istakao da se „podela Kosova neće tolerisati, i tačka“.

Kada se govori o mogućoj podeli Kosova, tvrdi izvor „Blica“, trebalo bi imati u vidu želju SAD da se rešenje o statusu donese u što kraćem roku. Ideja podele u SAD praktično je „proizvod onoga na šta bi sve stranke u Srbiji, pa i one na vlasti, bez obzira na to šta zvanično pričaju, i te kako pristale“, kaže naš izvor. Ukoliko pregovori zapadnu u ćorsokak i oduže se, podela bi bila ono što bi se moglo ponuditi Beogradu, a da politički vrh pristane. Naime, podela je za srpske političke partije u Beogradu praktično pobeda u odnosu na nezavisnost.

Ipak, za lidera kosovskih Srba Olivera Ivanovića podela nije rešenje.

- Žrtava takve ideje bilo bi oko 70.000 Srba u krajevima južno od Ibra. Ako neko na vlasti nudi podelu, ona bi, moguće je, uz manje ili više priče bila i prihvaćena. Ali tada bi ostatak Kosova automatski dobio nezavisnost i to, naglašavam, bez ikakvih uslova i ograničenja. To bi automatski značilo etničko čišćenje onog većeg dela Srba koji živi van severnog dela i koji je u veoma teškim uslovima opstao od 1999. Zato podela Kosova nije moguća - ističe Ivanović.

Politička borba

Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, mišljenja je da izjava o podeli Kosova nije utemeljena na realnosti.

- Zvanični Beograd najzad će dobiti jasan odgovor da tako nešto nije na pregovaračkom stolu - smatra Janjić.

Podela Kosova, prema istraživanjima javnog mnjenja, jeste posle ostanka Kosova u okviru Srbije najprihvatljivija opcija za građane Srbije, navodi Janjić. Međutim, on misli da se podela Kosova, između ostalog, pominje i kao oružje za borbu na političkoj sceni Srbije.

- U 2005. godini 30 odsto radikala je bilo za ovu opciju, kao i 22 odsto glasača DS, dok je samo šest odsto glasača DSS imalo pozitivan stav prema ovom rešenju. Ne treba isključiti mogućnost da je Sandina izjava deo taktike da se uzme deo glasača SRS i DS - analizira Janjić.

Ostale vestiArhiva