Strancima koji posluju u Srbiji u ovoj godini najviše je zasmetala sve veća zatvorenost tržišta. U „Beloj knjizi” za 2011. godinu, čije se objavljivanje uskoro očekuje, Savet stranih investitora i ovom prilikom ukazuje na veliku korupciju, ali i na jake domaće monopole koji guše slobodno tržište i konkurenciju.

Tvrdnju da se srpsko tržište sve više zatvara Savet stranih investitora zasniva na rezultatima analize po kojojsu u 2009. godini u postupcima javnih nabavki u 97 odsto slučajeva pobedile kompanije iz Srbije. U dva odsto slučajeva na tenderima pobeđivale su kompanije iz Evropske unije, a kompanije iz drugih delova sveta dobile su ugovore u samo jedan odsto slučajeva.

„A 2002. godine, kada je Srbija počela da primenjuje Zakon o javnim nabavkama, odnos je bio sasvim drugačiji. Srpske kompanije su dobijale tendere u 79 odsto slučajeva, kompanije iz EU u 19 odsto, a kompanije van EU u dva odsto slučajeva”, prenosi stav iz ovogodišnje „Bele knjige” poslednje izdanje „Nedeljne analize i prognoze” Internešenel komunikejšen partnersa (ICP).

Strani investitori primećuju da ovaj trend nije prisutan samo u vreme svetske ekonomske krize, kada se može opravdati želja vlade da zaštiti domaću privredu. Oni navode da su i 2007. godine, pre početka svetske ekonomske krize, čak 95 odsto ugovora na tenderima sklopile domaće firme, firme iz EU dva odsto, a firme van EU oko tri odsto. Ta zaštita, dodaju, pretvara se u monopol koji preskupo plaćaju potrošači u Srbiji, uz opasku: „Kad su srpske kompanije toliko moćne kod kuće, zašto ih je malo među onima koje su dobile neki posao u inostranstvu. Zašto ih nije više u zemljama CEFT-a i Rusiji, ako ih već nema u EU?”

Domaća udruženja privrednika su svim vladama u protekloj deceniji ponavljala gotovo iste primedbe na uslove poslovanja, na koje su ukazivali i stranci. Kao krunski argument da su u pravu, predstavnici domaće poslovne zajednice su upravo ukazivali da se njihove zamerke i zahtevi poklapaju sa primedbama stranih investitora iz „Bele knjige”.

Međutim, sa opaskom stranaca da se tržište Srbije sve više zatvara, predstavnici domaće poslovne zajednice ne mogu da se slože. Oni tvrde da su mere ekonomske politike od 2001. godine, naročito prerana i predozirana liberalizacija, kao i monetarna politika, išle naruku uvoznicima i strancima. Ceh su plaćala domaća preduzeća, naročito prerađivačka industrija, od 2009. naročito mala i srednja preduzeća.

– Za potpun i objektivan uvid u udeo domaćih i stranih kompanija u javnim nabavkama, nedostaje podatak kolika je bila pojedinačna vrednost sklopljenih ugovora sa stranim kompanijama – primećuje Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.

Srpski građevinari su od 2009. među najglasnijim protivnicima politike srpske države koja na domaćem tržištu, kako tvrde, protežira strane kompanije.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić kaže da u našoj zemlji tretman „srpskih firmi” imaju i domaći i strani investitori.

– Generalno, srpski investitori žale se da su im učešće i prohodnost na tržištu javnih nabavki otežani zato što se od njih traže reference, kvalitet finansijskog poslovanja i obezbeđenje garancija. Posle raspada prethodne države i godina pod sankcijama, oni to ne mogu imati – ukazuje Džagićeva. – Domaće kompanije se žale i na favorizovanje stranih proizvođača kroz projektnu dokumentaciju, pozivanjem na standarde proizvođača. Slika nije crno-bela. Dodatna nevolja je u tome što je tržište javnih nabavku u Srbiji malo, a zbog aktuelne krize tražnja opada.

Goran Rodić, sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, tvrdi da se srpskim vlastima može mnogo toga zameriti, samo ne to da su nešto radile na štetu stranih investitora.

– Na tenderima države za izgradnju velikih infrastrukturnih objekata, posao je poveravan isključivo stranim kompanijama – ukazuje Rodić. – Pet velikih mostova, značajnih i kao velike reference za svaku građevinsku kompaniju, gradile su ili su obnavljale strane firme. Beogradsku „Gazelu” obnavlja „Štrabag”, most na Adi Ciganliji gradi „Por”, buduću ćupriju na Dunavu „Zemun–Borča” počeli su da grade Kinezi, „Žeželjev most” u Novom Sadu špansko-italijanski konzorcijum, a i „Pančevački most” u Beogradu obnovio je francuski „Intermost”. Uprkos zahtevima domaćih kompanija da im se omogući samo pravedno i ravnopravno nadmetanje u trci za dobijanje takvih poslova, država je ostala nema. Stranim građevinskim kompanijama u Srbiji dozvoljeno je i ono što je domaćim firmama strogo zabranjeno. Srbija će uskoro početi velike graditeljske poduhvate u energetici i saobraćajnoj infrastrukturi. Ako se tenderi budu sprovodili kao do sada, te poslove dobiće strane kompanije. A ovo malo što je preostalo od nekada moćne i u svetu cenjene srpske građevinske operative – biće likvidirano.

Rodić napominje da srpsko građevinarstvo ima stručnjake koje svet rado prihvata. Uz podršku države, sa gradilišta po svetu godišnje bi mogli da donose po milijardu dolara, umesto sadašnjih samo 200 miliona.

Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i vlasnik modne kuće „Modus”, kaže da u priču da je srpsko tržište zatvoreno za strance i da su domaća preduzeća povlašćena u odnosu na strane firme, odavno ne veruje. Siguran je, kaže, da je obrnuto.

– Obećanje da će domaći ponuđači dobiti posao u javnim nabavkama i u slučaju ako je ponuda strane firme povoljnija za 20 odsto, država ne ispunjava – tvrdi Knežević. – Uostalom, za strance je bolje da ne učestvuju na tenderima za javne nabavke države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Jer, ovi naručioci domaćim kompanijama po tom osnovu duguju 1,4 milijarde evra.

Knežević tvrdi da Savet stranih investitora navedenim tvrdnjama nastoji da za svoje kompanije u Srbiji obezbedi nove povlastice i poslove.

Ostale vestiArhiva