Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je zadovoljan preporukom Evropske komisije da se Srbiji da status kandidata i da se pregovori o članstvu otvore čim se postigne napredak u rešavanju pitanja koja su već otvorena u dijalogu s Prištinom.
Tadić je, obraćajući se učesnicima sastanka Igmanske inicijative, istakao da preostala otvorena pitanja u regionu ne smeju da budu zloupotrebljena na način koji bi ugrozio proces evrointegracija država Zapadnog Balkana.
Predsednik Srbije ističe da je evropska perspektiva "bila i ostala suštinski zamajac stabilizacije i razvoja čitavog regiona" i da zajednički strateški cilj može da bude ostvaren isključivo jačanjem saradnje i dijalogom utemeljenim na uzajamnom pomirenju.
Osvrćući se na ulogu Srbije u tom procesu, Tadić je istakao da je proteklih godina učinjen ogroman napredak na polju regionalne saradnje, što je potvrdila i Evropska komisija u poslednjem izveštaju.
Evropski komesar za proširenje Štefan File ponovio je da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni element politike proširenja EU, a dijalog, pomirenje i suočavanje sa prošlošću osnova su napretka i postizanja trajnog mira.
File je istakao značaj saradnje država Zapadnog Balkana sa Haškim tribunalom kroz izručenje begunaca, posebno zahvalivši predsedniku Tadiću za napor koji je uložio da se to poglavlje zatvori.

Kompromis je dobitak za sve
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je da u rešavanju otvorenih pitanja u regionu kompromis ne znači poraz niti pobedu, već dobitak za sve i poručio da su zemlje regiona odgovorne da "ne izvoze krizu" susedima.
"Kroz jačanje negativne retorike neki pokušavaju graditi svoju poziciju, što je za mene moralno i politički nedopustivo. Mora zajednički napor tome učiniti kraj", izjavio je Josipović.
Prema njegovim rečima, Hrvatska će pružiti svu tehničku pomoć i podršku susedima. Josopović smatra da je važno biti optimista, ali i imati poverenje.
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenio je da je regionalna stabilnost uslov razvoja svake države pojedinačno i ukupnog regiona.
"Nestabilnost bilo koje države u regionu smanjuje stabilnost čitavog regiona. Ako je region kao celina stabilan, postoje uslovi za uspešne investicije, privatizacije, uspešnu ekonomiju, a time i veći životni standard građana", istakao je Vujanović.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić insistirao je na rešavanju spornih pitanja u regionu, ali i naglasio da nerešena pitanja ne smeju biti na negativan način korišćena na evropskom putu zemalja regiona.
"Vlade naših država moraju intenzivirati aktivnosti na rešavanju spornih pitanja, kako bilateralnih, tako i multilateralnih. Naši međusobni odnosi na nivou šefova država su primer kako bi trebala izgledati regionalna saradnja. To je zato što delimo zajedničku viziju Zapadnog Balkana kao dela EU", istakao je Komšić.

Članstvo u EU garant mira
Predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH potpisali su zajedničku izjavu u kojoj pozivaju Evropsku uniju da, uprkos krizi, "ne ispusti iz vida važnost procesa proširenja", kao instrumenta za stabilizaciju mira.
Čvrsto smo uvereni da je perspektiva članstva u Evropskoj uniji pokretač i garant mira i stabilnosti u regionu jugoistočne Evrope, kao i posrednik sve boljih međusobnih odnosa, navodi se u izjavi.
"Izražavamo zadovoljstvo činjenicom da je Hrvatska uspešno okončala pristupne pregovore i da je pred potpisivanjem pristupnog ugovora, da Srbija do kraja godine dobije status kandidata i datum početka pregovora, Crna Gora datum početka pregovora o pristupanju EU, a BiH preda aplikaciju za status kandidata EU do kraja godine", piše u izjavi.
"Ostajemo čvrsto opredeljeni za rešavanje otvorenih pitanja dijalogom i pregovorima u duhu dobrosusedstva i na osnovama međunaronog prava i potvrđujemo punu odlučnost da svaka od naših zemalja u međusobnim odnosima deluje tako da drugima pomogne da se ispune svi potrebni uslovi za pristupanje u punopravno članstvo EU", dodaje se u izjavi.
Predsednici su saglasni da se započeti proces pomirenja mora nastaviti, ukazujući da presudnu ulogu u tom procesu ima bliska saradnja pravosuđa zemalja regiona, ne samo u progonu i kažnjavanju ratnih zločina, nego i svih oblika organizovanog kriminala.
"Posebno vrednujemo ulogu civilnog društva, odnosno zalažemo se za jačanje participativne demokratije i veću otvorenost političkih i administrativnih struktura, između ostalog i sa ciljem suzbijanja korupcije", ističe se u izjavi.
"Zajednički pozivamo EU i sve njene članice da, uprkos izazovima krize, ne ispuste iz vida važnost procesa proširenja kao instrumenta u stabilizaciji mira među zemljama i narodima u našem regionu, ali i kao najefikasnijeg instrumenta u unutrašnjoj izgradnji demokratskih sistema i pravnog poretka u svakoj od naših zemalja", zaključuje se u zajedničkoj izjavi pod nazivom "Partnerstvo za evropsku budućnost regiona".

Skandinavizacija, a ne balkanizacija
Igmanska inicijativa pozvala je na brže i efikasnije rešavanje otvorenih pitanja u regionu i zauzela se za skandinavizaciju Balkana, jer je bilo dosta "balkanizacije Balkana".
Kopredsednik iz Hrvatske Zoran Pusić rekao je da bi balkanski narodi trebalo da nauče nešto kako se nesreće ne bi ponavljale.
"Mi Balkanci poznati smo ponavljači i politički pojam Balkan postao je nešto što bi pristojne zemlje trebalo da izbegavaju", rekao je Pusić i dodao da približavanje EU nije bekstvo sa Balkana i od suseda, kao što to misle neki političari u Hrvatskoj.
On je dodao da nema boljeg puta ka EU od regionalne saradnje.
Kopredsednik Inicijative iz Srbije Aleksandar Popov rekao je da su granice, izbeglice, ratni zločini, sukcesija i imovinska pitanja najvažnija otvorena pitanja među zemljama potpisnicama Dejtonskog sporazuma koje treba da pomažu jedna drugoj i izbegavaju zloupotrebu međusobnih odnosa u političke svrhe tokom predizbornih kampanja.
Kopredsednik Igmanske inicijative iz BiH Vehid Šehić rekao je da nije bilo snage da se na objektivan način sankcionišu odgovorni za ratne zločine i da će Inicijativa učiniti sve da stvori drugačiji ambijent u regionu.
Šehić je dodao da žali zbog toga što i BiH danas ne može da podeli zadovoljstvo sa drugim zemljama zbog njihovog napretka ka EU.
Kopredsendik iz Crne Gore Branko Lukovac rekao je da stavovi Evropske komisije otvaraju prostor i nadu da se balkanske zemlje još više približe Evropi, ako to budu umele, htele i smele.

Ostale vestiArhiva