Vesti
Društvo i ekonomija
Država prodaje tuđu imovinu
15.08.2006. 16:00
Izvor: Blic
Još se ozbiljno ne rešava problem oduzete, a ne vraćene imovine
U skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, Marija Erac iz Beograda sredinom juna podnela je Republičkoj direkciji za imovinu spisak imovine koja je njenom dedi Životi Lazareviću oduzeta posle Drugog svetskog rata. Na spisku se između ostalog nalazi i hotel „Splendid“ u centru Beograda, koji je njen pokojni deda zajedno sa svojim kumom Trifunom Jovanovićem podigao davne 1923. godine.

Marija i njena porodica očekivali su da će od Direkcije dobiti neki dokument kojim im se priznaje da su naslednici, vlasnici hotela, da su podneli neophodnu dokumentaciju koja to potvrđuje. Međutim, umesto toga, usledilo je neprijatno iznenađenje iz Agencije za privatizaciju, koja je prošle nedelje oglasila „prospekt preduzeća za koje je pokrenuta inicijativa za privatizaciju“, a među njima je i hotel „Splendid“.

- Ne znam zašto smo onda i podnosili prijavu Direkciji kada se hotel sada prodaje. To je čist cinizam od strane države - kaže za „Blic“ Marijin sin Miodrag Erac. On navodi da je prodaja „Splendida“ oglašavana i pre pet godina, ali je postupak prodaje tada stopiran jer su naslednici podneli sudu zahtev za zabranu prodaje.

- To ćemo - kaže Erac - uraditi i sada, jer očigledno nam ne preostaje drugi način osim da preko suda zaštitimo svoja prava.

Povodom ovog slučaja u Agenciji za privatizaciju objašnjavaju da nije reč o prodaji već o objavljivanju prospekta preduzeća, koji znači da ono praktično ulazi u proces privatizacije.

Za njih hotel je u društvenom vlasništvu, a to što je pitanje vlasništva ipak sporno, predmet je zakona o restituciji koji, na žalost brojnih naslednika imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, još nije donet.

Javni poziv za prodaju, navode u Agenciji, sledi tek kada se završi posao predviđen sadašnjim oglasom, ali i tada, kažu, to neće biti prodaja imovine već samo prodaja 70 odsto društvenog kapitala.

A to, kako za „Blic“ pojašnjava Mile Antić iz Mreže za restituciju, znači da se neće prodati zgrada i zemljište na kome je podignuta, već samo kapital, odnosno inventar hotela.

- Kupac ne bi postao vlasnik zgrade, dobio bi samo pravo korišćenja, što može biti zamka i za potencijalne kupce. Oni bi dobili nedefinisano pravo korišćenja zgrade i zemljišta sa ograničenim trajanjem. Zato mislim da je to zgodno za spekulante koji eventualno mogu računati da će jednog dana imati pravo prvenstva na kupovinu imovine i zemljišta - objašnjava Antić.

To što kupac ne bi postao i vlasnik zgrade može biti neka uteha naslednicima oduzete imovine, ali kako objašnjava Antić, postupak koji vodi Agencija za privatizaciju i oni koje će tek voditi nekadašnjim vlasnicima znatno otežavaju povratak imovine. Jer pitanje je, kaže on, kome kupac može izdati hotel u zakup i čime ga još pravno i finansijski može opteretiti u međuvremenu dok se imovina ne vrati nekadašnjim vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima.

- Bilo bi bolje da je prvo obavljena restitucija oduzete imovine. Jer po ovome kako se sada radi, ispada da je prijavljivanje imovine Direkciji bilo besmisleno, a Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine poslužio je samo za kupovinu vremena - smatra Antić.