Bejrut, Tel Aviv - Izraelske oružane snage mogu da se povuku s juga Libana u roku od sedam do deset dana i da pojedine položaje predaju snagama UN za 48 sati, izjavio je juče načelnik izraelske armije Dan Haluc za vojni radio.
Na jugu Libana se drugi dan održava prekid vatre koji je postignut prekjuče uz posredovanje UN. Istovremeno, izraelski zvaničnici navode da Tel Aviv namerava da od posmatračke misije UN u Libanu (UNIFIL) zatraži da što skorije razmesti mirovne snage na položaje izraelske vojske koji se ne smatraju strateški značajnim. Libanska armija, prema njihovim rečima, mogla bi da počne raspoređivanje kod reke Litani, oko 20 kilometara od granice sa Izraelom, i da se potom pomera na jug kako se bude povlačila izraelska vojska. Zapadne diplomate ocenjuju da bi prvi kontingent mirovnih snaga od 4.000 vojnika trebalo da dođe u region početkom sledeće nedelje.
Visoki zvaničnik UN izrazio je, međutim, sumnju da će se u skorije vreme prijaviti dovoljan broj vojnika da bi sadašnja posmatračka misija, koja broji 2.000 vojnika, bila povećana na 15.000, koliko je predviđeno rezolucijom UN. Otkad je primirje stupilo na snagu s juga Libana vratilo se 2.000, od 30.000 izraelskih vojnika razmeštenih u tom području.
Liban i Izrael prebrojavaju svoje gubitke posle 34 dana ratovanja, dok se primirje između izraelskih trupa i gerilaca Hezbolaha održava drugi dan. Izraelska armija kaže da je ratno vazduhoplovstvo napalo oko 7.000 ciljeva u Libanu, dok je ratna mornarica ispalila 2.500 granata tokom sukoba u kojem je 3.970 raketa Hezbolaha pogodilo Izrael.
U Libanu je poginulo oko 1.110 ljudi, a 3,700 je ranjeno, većinom civila. Život je izgubilo 35 libanskih vojnika i policajaca, kao i petorica pripadnika mirovnih snaga UN. Izrael tvrdi da je ubio oko 530 boraca Hezbolaha, dok Hezbolah potvrđuje 80 mrtvih. Libanski Savet za razvoj i rekonstrukciju procenjuje štetu od bombardovanja na 2,5 milijardi dolara do kraja jula. Do novih razaranja je došlo tokom poslednje dve sedmice rata u avgustu, kada su razoreni glavni putni mostovi na severu Libana. Ukupni zbir uključuje: putevi, mostovi, luke i aerodromi (404 miliona dolara štete), struja (208 miliona dolara), telekomunikacije (99 miliona), vojne instalacije (16 miliona dolara). Bejrutska berza bila je zatvorena dve sedmice pošto su cene akcija pale za 14 procenata, a Centralna banka je potrošila više od milijardu dolara iz deviznih rezervi da bi održala stabilnost libanske lire. Libanski ekonomisti su skresali procene privrednog rasta na nulu, ili ispod pet procenata. Neki kažu da će se ekonomija umanjiti za dva do tri procenta zbog izuzetno teško pogođenog turizma.
Hezbolah procenjuje da je više od 15.000 stanova potpuno uništeno, a mnogo više oštećeno. Nekih 10.000 do 15.000 tona teške nafte za loženje proliveno je na libansku obalu posle izraelskog bombardovanja elektrane južno od Bejruta, što je dovelo da najveće ekološke krize u istoriji zemlje. Vlada ceni da će čišćenje koštati najmanje 100 miliona dolara.
Izrael je izgubio 157 ljudi, od kojih 40 civila ubijenih raketama Hezbolaha. Ostale žrtve su vojnici, od kojih je većina poginula u borbama unutar Libana. Oko 1.000 ljudi je ranjeno u raketnim napadima na Izrael, a 450 vojnika u borbama u Libanu. Izraelska banka štetu u ekonomiji, pre svega u turizmu i industriji, ceni na pet milijardi šekela (1,5 milijardu dolara), ili jedan procenat predviđenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Izraelsko Udruženje proizvođača procenjuje gubitak industrije na severu zemlje na 4,6 milijardi šekela i kaže da planirani BDP može da padne za 11,5 milijardi šekela, ili 1,9 procenata.
Jednomesečni rat u Libanu koštao je Izrael 5,7 milijardi dolara, piše juče list Jediot Aharonot i dodaje da bi ukupna šteta mogla da dostigne sedam milijardi dolara. Ova suma predstavlja 10 odsto budžeta i oko 50 odsto budžeta Ministarstva odbrane, precizira list. Vazdušni udari na objekte šiitskog radikalnog pokreta Hezbolah i operacije pomorskih i kopnenih snaga koštali su, prema procenama, 2,3 milijarde dolara. Šteta prouzrokovana raketnim napadima Hezbolaha procenjena je na 1,3 milijarde dolara.

Evropski komesar obećao pomoć Libanu

Bejrut - Evropska unija želi da učini sve kako bi se učvrstila libanska država, izjavio je juče u Bejrutu evropski komesar za razvoj Luj Mišel. Povodom nastojanja libanske vlade da razoruža šiitski radikalni pokret Hezbolah, Mišel je ocenio da "moderna i demokratska" država ne ide zajedno s "političkim pokretom koji je istovremeno i naoružani pokret". "Važno je da preduzmemo sve kako bismo učvrstili libansku državu", izjavio je Mišel na konferenciji za novinare drugog dana posete Libanu, gde nastoji da utvrdi šta je ovoj zemlji, posle rata, najneophodnije za njen dalji razvoj.
EU zaista namerava da od libanske vlade napravi svog privilegovanog partnera kojem će pomoći da učvrsti "svoj autoritet i legitimitet", istakao je evropski komesar. Mišel je rekao da je EU već odobrila 50 miliona evra hitne pomoći Libanu, kao i da će verovatno uputiti dodatnih 10 miliona evra za obnovu zemlje uništene u jednomesečnom ratu između izraelske vojske i Hezbolaha. Evropski komesar je zatražio od Izraela da ukine vazdušnu i pomorsku blokadu Libana, što je i predviđeno Rezolucijom 1701 Saveta bezbednosti UN koja je omogućila da juče budu prekinuti sukobi.

Ostale vestiArhiva