Razlog je usaglašavanje troškova državne kase sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda. Zvanični razgovori počinju danas, a prema nezvaničnim najavama, opet će biti korekcije rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) naniže, što bi onda kao direktnu posledicu imalo probijanje zakonskog limita javnog duga od 45 odsto.
Prilikom zaključivanja “aranžmana iz predostrožnosti” sa MMF, već je urađena korekcija rasta BDP za 2012. godinu sa četiri na tri odsto. Međutim, Evropska banka za obnovu i razvoj je pre desetak dana procenila i saopštila da dogodine Srbija neće imati rast od tih umanjenih tri, već još manje - 2,1 odsto, pa zato i još jedna promena procene MMF nije nemoguća.
Ekonomisti smatraju da, kada se svemu doda i pitanje kursa, problem (ne)zakonitosti oko zaduženosti države postaje sve izvesniji.
- Kada bi i sada računali sa evrom skupljim samo za 1,5 odsto, javni dug bio bi već iznad 45 odsto BDP - smatra dr Milan Kovačević, dok dr Ivan Nikolić tvrdi da se to već dogodilo i da je odnos javnog duga prema BDP već 47 odsto.
Podaci kažu da je od kraja 2000. do juna 2008. godine, kada počinje globalna kriza, javni dug Srbije smanjen za oko šest milijardi evra, pre svega zbog otpisa Pariskog i Londonskog kluba poverilaca. Međutim, od tada javni dug je za otprilike isti taj iznos iznova uvećan.
Valjda i zbog te činjenice, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenjuje da će „suština predstojećih razgovora predstavnika vlade i MMF biti kontrola postignutog dogovora posle rebalansa budžeta za ovu i planiranje okvira budžeta za 2012. godinu“.
U saopštenju Narodne banke Srbije pred današnji početak razgovora navodi se da će “posebna pažnja biti usmerena na formulisanje okvira budžeta za 2012, usaglašenog s fiskalnim pravilima”.
- Revizija pravila o ograničenju javnog duga Srbije na 45 odsto BDP bila bi prava katastrofa - stav je dr Boška Živkovića, predsednika Saveta guvernera NBS.
Premijer Cvetković je govorio o tome da je kod nekih članica EU odnos javnog duga i BDP značajno veći nego u slučaju Srbije, što je potpuno tačno. Kod Nemačke to iznosi 83 procenta, ali ta zemlja ima godišnji izvoz od 90 milijardi evra i lako tim novcem rešava problem duga u državnoj kasi.
Za narednu godinu se, u odnosu na tekuću, planira smanjenje izvoza za oko tri procenta, pa glavni problem Srbije ostaje nisko učešće izvoza u BDP, svega oko 27 odsto, dok je, recimo, u Hrvatskoj i Sloveniji taj odnos oko 80 procenata. Država ima i budžetsku projekciju koja podrazumeva da neto pozajmice iz nacionalne kase budu dogodine realno smanjene za 63, a subvencije za 13,9 odsto.
Fiksalni savet traži maksimalnu konkretnost i ocenjuje da „nedostaje kredibilan plan sa jasnim ocenama na kojim pozicijama i za koliko bi se smanjili rashodi“. Ekonomisti okupljeni oko časopisa MAT u najnovijoj proceni kažu da je potrebna još redukcija rashoda “oštrija od one predviđene aranžmanom sa MMF iz septembra ove godine”.
U Srbiji je javni dug velika glavobolja i budžet bez tog elementa nema ravnotežu. Ako BDP bude manji, a planirani budžetski nivo ušteda isti, onda raste deficit pa država mora u nove kredite i onda se ta spirala duga i krize samo nastavlja.

MAT: Nema razloga za optimizam
Stručnjaci Ekonomskog instituta ocenili su juče da se ne može uočiti oporavak privredne aktivnosti i da nema razloga za optimizam jer je rast industrijske proizvodnje vrlo skroman, a opadanje izvoza je izrazitije nego opadanje uvoza.
Oni su na predstavljanju novog broja časopisa “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) ocenili da će se inflacija na kraju ove godine kretati u rasponu od osam do devet odsto, a rast bruto domaćeg proizvoda prognozira se na nivo od dva do dva i po odsto.
Saradnik MAT-a Stojan Stamenković upozorio je da je moguće zaoštravanje platnobilansne situacije ističući da će u septembru bilans biti pozitivan zahvaljujući kreditu od milijardu dolara, ali da bi situacija mogla da se pogorša ako se ne intenzivira priliv stranih direktnih investicija. On je ukazao da se priliv kapitala u Srbiju gotovo zaustavlja, a osnovni uzročnik jeste kriza u evropskom bankarstvu. Ukoliko usled krize strategija smanjivanja plasmana u evropskim bankama bude dominantna, Srbija može biti teško pogođena jer je visokozavisna od uvoza kapitala, naglasio je on.

Ostale vestiArhiva