To što Međunarodni monetarni fond hvali postignuća Vlade Srbije, Katić je stavio u kontekst jedne davne izjave Mišela Kamdesija, tadašnjeg prvog čoveka MMF-a, koji je ovako hvalio zemlje ASEAN: „Tajna vašeg uspeha je u tome što ste javni dug držali pod kontrolom“. Zemlje jugo-istočne Azije kratko posle toga pogodila je poznata velika finansijska kriza. „Mogao bih sada citirati izjave zvaničnika MMF-a iz 1999. i 2000. godine, pohvalne po Argentinu, posle kojih je ona propala, a o izjavama tri-četiri meseca pre sloma Islanda da ne govorim“, kaže Katić. Dakle, zaključuje on, ne bi bilo prvi put da MMF nekoga pohvali, a da taj ubrzo nastrada.

Na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji Beogradske berze, Katić je odgovarao na samopostavljeno pitanje: Da li je istočna Evropa sledeća na redu? On je dokazivao da je u odgovoru na ovo pitanje neophodno na oku držati tekući bilans svake države, jer nije se dogodilo da finansijska kriza „pogodi države koje su dugoročno akumulirale suficit tekućeg platnog bilansa“, bez obzira na stanje javnog i spoljnog duga. „To primeri Nemačke i Japana dokazuju“. Što se tog parametra tiče, Srbija je po deficitu platnog bilansa vrlo visoko, „u istom rangu sa Letonijom“, a iza Crne Gore i Bugarske. U poslednjem kvartalu ove godine javni dug Srbije je prešao dozvoljenu granicu i iznosio je 46,2 odsto, a spoljni dug je na dozvoljenoj granici od 80 odsto.

Katić je na neki način pohvalio Sloveniju. Po njegovom mišljenju ona se ni blizu ne nalazi u tako rizičnoj poziciji, kako bi se reklo po brzoj odluci njenog premijera da mobilizacijom svih političkih i ekonomskih snaga u zemlji traži rešenje za eventualni pad u krizu.

Upoređivanjem brojki o javnom i spoljnom dugu većeg broja država koje ne pripadaju istočnoj Evropi, sa razvojem događaja tokom poslednjih kriznih godina, Katić je dokazivao da stvarnost demantuje uverenje da je odnos spoljnog i javnog duga prema BDP pouzdan pokazatelj da li će u jednoj državi izbiti kriza ili neće. Jer, rekao je on, po tim pokazateljima mnoge od država koje je kriza pogodila nije trebalo da se nađu na njenom udaru. Recimo, javni dug Portugalije iznosio je 2007. godine 68,3 odsto njenog BDP, a Nemačke 65,0 odsto BDP-a - Portugalija je na kolenima, a Nemačka nije. Ili javni dug Republike Koreje iznosio je iste godine 8,6 odsto BDP-a, ipak - ušla je u krizu. Da je vrlo važno i kome ste dužni, kaže Katić, pokazuje primer Japana. „Ta je država vrlo dužna, ali sama sebi“. I najzad, tvrdi on, stvarnost je pokazala da rizici izbijanja krize nisu isti za sve države. „Kad i ako kriza nastupi u istočnoj Evropi, to će najviše ličiti na svojevremenu krizu u jugoistočnoj Aziji“, smatra Katić.

Ostale vestiArhiva